Mutno, logično, dok se oči ne umoče u slovo

(Vizije signalizma / Visions of signalism, Everest media; Međunarodna kulturna mreža „Projekat Rastko“, Beograd, 2017.)

Znanje, zaista, jeste sve. Uopšteno posmatrano, tumačenje pa makar i obične ulične situacije bez uvida u istinitost događaja, može dovesti do nesporazuma. Uvidom u predmet spoznaje, dovešćemo sebe u stanje zadovoljenosti, ali i do samog kraja aktivnog života. Međutim, ne zaboravimo slavnu smrt, neograničeni prostor koji nudi sve strane (ne)sveta i (ne)stvarnosti. Ne bismo da poistovetimo signalizam sa smrću, jer očigledno i dalje živi. Poistovetimo ga sa moći znanja. Uostalom, probajte pročitati naslovnu stranu. Ne možete? Pa, čitajte malo!

U zborniku o signalizmu pod naslovom Vizije signalizma susrećemo se sa različitim tumačenjima života. Naime, na samom početku ponuđen nam je intervju današnjih najaktivnijih mladih signalista, Jelene Marićević i Ivana Šterelmana. Ovaj razgovor u pisanoj formi, osim što daje uvid u subjektivna tumačenja signalizma ova dva autora, „zvuči“ kao postscena Čekajući Godoa, gde je Godo sada pronađen i svima ponuđen na tumačenje i razrešenje večne intrige. U intervjuu dobijamo jedan od osnovnih  „postulata“ signalizma: pojam nije tu da dovede do drugog pojma, već da stvore komunikaciju! Tekstovi koji se nalaze u ovom zborniku su predstavljeni u omnibus formi, koja uvek dovodi do zajedničkog. Međutim, značaj signalizma, kao i bilo kog drugog pokreta, postaje potpuno beznačajan ukoliko mu se ne posveti pažnja, ali pažnja super-čitaoca. O super-čitaocu naročito će biti reči onda kada autori ovog zbornika predstavljaju knjigu Jelene Marićević Legitimacija za signalizam (Pulsiranje signalizma). Koliko je ova knjiga značajna za tumačenje signalizma govori broj prikaza o njoj, a pisali su ih: Jana M. Aleksić, Dušan Stojković, Jelena Kalajdžija, Danica Trifunjagić, Marijana Jelisavčić i Ilija Bakić. Marićevićeva, super-čitalac, tumač, poznavalac, ostavlja signalizam na životu, pritiskajući ga na rad i rad njegove suštine, koji uspeva da pulsira i do danas. Signalizam u rukama Jelene Marićević dobija izgled novog, zanimljivog, nepoznatog i nedirnutog, iako njegova istorija seže u sedamdesete godine prošlog veka. Osim što se pomno bavi proučavanjem signalizma, Marićevićeva stvara signalističku književnost, što takođe možemo da pročitamo u ovom (bogatom) zborniku.¹⁾

Drugi signalista značajno zastupljen u ovom zborniku i životu signalizma jeste Ivan Šterleman. U svom obimnom tekstu, kao i u razgovoru s početka zbornika sa Jelenom Marićević, Šterelman daje uvid u svoje široko poznavanje signalizma, njegove istorije i nastanka, ali i njegove primene. Tako na početku svog detaljnog rada Šterelman daje uvid u vezu lingvistike i signalizma. Više se ne govori o jeziku koji će „diktirati“ poeziju, već o poeziji koja će stvarati novi jezik. Sada se slovo više ne posmatra (samo) kao prenosilac zvuka, već kao oslikana minijatura, čije tumačenje može biti široko i subjektivno. Drugim rečima: označeno=označitelj=čitalac=pisac. Šterelman ovu pojavu tumači kao „svojevrsno rasterećenje jezika“, a takvo rasterećenje donosi mogućnosti posmatranja i shvatanja teksta. Na osnovu Šterelmanovog zaključka, mogu se posmatrati i drugi tekstovi u zborniku: Marijana Jelisavčić, osim u prikazu knjige Jelene Marićević, stvara vezu između horora i signalizma; Milena Kulić tumači anagram, klokotrizam, iz zbirke pesama Aleksandra Sekulića Gospođa halucinacija, „pretvara“ ga i opravdava kao deo art-scene, gde prostor i vreme ne postoje; zatim, dobijamo primere tumačenja stvaralaštva osnivača signalizma Miroljuba Todorovića kroz tekstove Jelene Marićević, Predraga Todorovića,²⁾ Svetlane Rajičić Perić³⁾, te i deo stvaralaštva osnivača signalizma, kao i drugih stvaralaca ovog pokreta, poput Slobodana Škerovića o kome piše Vasilije Milinović i Adrijan Sarajlija i Marine Abramović o kojoj piše Nikola Pešić. Da signalizam ima svoju teorijsku prošlost, dokazuje Dušan Stojković pišući tekst o Živanu Živkoviću i njegovoj doktorskoj disertaciji pod naslovom Signalizam (Geneza, poetika i umetnička praksa). Kako signalizam ne jenjava, te se osvrće na već urađeno, stvarajući nešto sasvim novo, na samom kraju imamo tekstove velikog poznavaoca signalizma, Dušana Stojkovića, koji, među ostalim, piše tekst o prethodnom zborniku i njegovom značaju, kao što to radi i Dobrica Kamperelić. Signalistički puls udara ravno u književnost, te književnost čini još bogatijom i inovativnijom. To dokazuju signalističke literarne tvorevine koje se nalaze u zborniku. Pred nama su drugačiji svetovi Ivana Šterlemana, Jelene Marićević, John-a Held-a JR, Giovanni-a Strada-e, Luc-a Fierens-a, Pete-a Spence-a, Dmitry-a Babenko-a, Klaus-a Peter-a Dencker-a, Fernando-a Aquair-a, Andrew-a Topel-a, Pierr-a Garnier-a, Raimonds Kirkis, Viktora Radonjića, Nico-a Vasilakis-a, Nemanje Mitrovića, Nenada Panića, Franka Bušića, Borislava Stanića, Slobodana Škerovića, Džima Leftviča, Ilije Bakića, Bobana Kneževića,  Karlis Verdinš, Einarsa Pelša, Ivana Kolarića, Vladimira Milojkovića, Dobrice Kamperlića, Milivoja Anđelkovića, Nemanje Mitrovića, Stevana Bošnjaka, Adrijana Sarajlije, Dejana Bogojevića, Giovanni-a Fontana-e, Dušana Stojkovića.

Naravno, zbornik radova pod naslovom Vizije signalizma nudi mnogo više nego što je navedeno u ovom tekstu. Naposletku, imena ne znače ništa, ukoliko ne postoji drugo ime pored njih, ime ravnopravnog super-čitaoca, koji će se usuditi razgovarati kroz umetnost sa autorima. Međutim, signalizam novopečene tumače uči da pulsiraju. Pulsiranje kao vid ritmičnog rada podrazumeva trud. Tumačenje signalizma podrazumeva trud, nikakav drugi no čitanje i upoznavanje sa životom → dali smo vam smernicu, strelicu. Uzmite ovu zbornik knjižicu za verenicu.

Autorka: Gorica Radmilović