Како и зашто читати Селина и његов роман „Рат“ ?

Још од појављивања Селина на књижевној сцени француске незахвално је говорити о њему. Дуална слика која је створена око овог књижевника упућује нас и на различита тумачења његовог лика и дела. Селин је познат као романописац/памфлетиста, као лекар/писац, затим као жртва и џелат и на крају као велики стилиста и идеолог. Један део књижевне елите сматрао је да треба за свој први роман да добије „Гонкурову награду“. Други су били изненађени једним новим стилом описа рата. С друге стране, Селинови љути идеолошки противници Луј Арагон и Елза Триоле преводе Путовање на крај ноћи на руски језик 1934. године, како би један роман „који излази из традиционалног оквира француске књижевности“ представили совјетској публици. Вољен због књижевног дара, оспораван због политичких уверења, присутан и као лик у многим савременим романима¹⁾, можемо се запитати: ко је заправо Луј Фердинанд Селин?

Рођен 27. маја 1897. године од оца железничара антидрајфусара и мајке шнајдерке, од које је био одвојен једно време. За себе у том периоду је волео да каже да није имао младост и да је одрастао у кошмару и беди.²⁾ Био је просечан ђак, учио је да свира клавир и стране језике јер су га родитељи саветовали да се бави трговином. Припадао је генерацији којој је Први светски рат показао све окрутности живота, људске патње, урушавање свих моралних система вредности које је човечанство до тада познавало, као и страх од свеприсутне опасности и смрти. Овај рат доноси му и једну реалност коју је тада било тешко именовати. Селин је рањен у пољу код Ипра 25. октобра 1914. године и крајем исте године склољен је са фронта. По завршетку рата завршио је студије медицине и убрзо постао и доктор медицинских наука.

Критичари сматрају да је прво књижевно дело које је Селин објавио његова докторска дисертација под насловом Живот и дело Игњаса Самејвајса из 1924. године, коју је он поново публиковао 1936. године након великог успеха његовог првог романа. Његов романескни циклус започиње 1932. године и чине га две групе романа. Првој групи припадају: Путовање на крај ноћи (1932), Смрт на кредит (1936), Лондонски мост (1964), затим дела која су објављена постхумно:  Рат (2022), Лондон (2022) и Тестамент краља Кроголда (2023), док другу групу чине она дела у којима се аутор директно идентификује са наратором: Casse-pipe (1948), Од замка до замка (1957), Север (1960). Овим делима додајемо и политичке памфлете написане између 1936. и 1941. године у којима износи своје антисемитске и профашистичке ставове³⁾. Селиновом опусу треба додати и неколико књига коресподенције и пар песама.

Рат, супротно од наслова, заправо је антиратни роман Луја Фердинанда Селина. Наслов звучи као вапај, као упозорење из гроба које је изрекао аутор који нас је напустио пре више од шездесет година, да осуди страхоте и патње изазване првим светским сукобом.

После Путовања на крај ноћи, објављеног 1932. године, који је третирао исту тему, постојала је празнина у Селиновом делу. За то није крив сам аутор, већ је она директно повезана са историјским околностима, а посебно са догађајима који су се десили током немирног периода ослобођења Париза у августу 1944. Селин, компромитован због сарадње са окупатором, морао је да побегне из ослобођене престонице. Након рата, овај аутор је сматрао да су његови рукописи трајно изгубљени. Међутим, у некој врсти позоришног обрта, ове изгубљене странице су се поново појавиле на невероватан начин 2020. године⁴⁾ и брзо су објављене.

Као лекар стекао је велико знање о људском страдању и умирању, тако да роман Рат употпуњује Путовање бавећи се патњом људи који су у свом телу и духу погођени ратом и последицама њихових рана које никада нису потпуно зарасле. Овај роман је прилика за аутора да опише своју ратну повреду и опоравак, што чини аутобиографски део приче, али је веома снажно фикционализован додавањем бројних епизода и ликова описујући рат на блатњавом фронту Фландрије. Иако је измишљена, прича има велики аутобиографски елемент, јер је Селин рањен и претрпео је физичке и моралне последице током свог живота. Као и он, његов лик Фердинанд ће прво искусити ратне агоније, лечен потом опорављен далеко од фронта, пре него што је отишао у Лондон.

Али Фердинанд се, као и Селин, никада неће у потпуности опоравити од повреде. За аутора, као и за све ветеране ове огромне „касапнице“, рат 14‒18 морао је бити „der des der“, односно последњи. Своју причу наглашава комичним анегдотама и бави се темом сексуалности повређеног мушкарца. Зато је и Рат још један доказ да је за Селина књижевност само она врста текста која је прожета емоцијама. Неконвенционални језик, за који можемо рећи и да је насилан у који аутор убацује псовке и богат жаргон доказују нам да се у роману Рат емоција не преноси језиком већ се из њега ствара.

Овај роман учвршћује Селинову позицију као водећег француског писца 20. века који конструише револуционарно дело са иновативним стилом. Зато ћемо се с правом вратити на наслов нашег текста и на питање како читати Селина. Дело овако комплексног аутора и мислиоца можемо тумачити сходно нашим сазнањима и уверењима. Његове романе можемо интерпретирати као неку врсту уметничке обраде његових памфлета, док о његовим политичким списима можемо непрестано дискутовати. Једно је сигурно:  Селин ће нас сваким својим текстом уверити да је рат највећа новинарска и литерарна тема, потпуни човеков пад, највећа људска срамота, катастрофа и потпупна деструкција. Зато је Рат заправо књига о опоравку, роман о последицама рата, текст који нам доказује да учествовати у рату, о њему писати или читати може изазвати код човека сличне емоције.

Аутор: Велимир Младеновић