О задужбинама и праву

(Јелена Веселинов, Задужбине у српском праву: историјски контекст и савремени изазови, Матица српска, Нови Сад 2024)

Mонографија Задужбине у српском праву: историјски контекст и савремени изазови Јелене Веселинов представља резултат дугогодишњег проучавања правног положаја српских задужбина¹⁾. Важна не само правницима и историчарима, ова публикација поставља питања друштвеног, политичког и социолошког значаја, па чак, у некој мери, може представљати и добро полазиште за изучавање положаја задужбина у историји наше културе, па и у нашој књижевности. Подсећајући на анализу научне речи и елиотовски мотивисано мишљење Предрага Пипера о напретку као симбиози традиције и модерности, ауторка не заостаје у историографским наводима нити у савременим изучавањима ове теме. Иако вишеструко корисна онима који се правом баве кроз праксу или теорију/историју, оваква врста изучавања, како се показује, има шири значај од оног који је назначен у наслову монографије. Сачињена од шест већих поглавља, уз опширно и детаљно навођење коришћене литературе и прилоге, ова књига Јелене Веселинов показује теоријско знање које је проистекло из праксе. У годинама када се учестало поставља питање будућности и судбине задужбина, као и њихова пропадљивост и пролазност, овладавање овом темом представља чврст темељ на који можемо да се ослонимо и у временима која долазе.

Већ на почетку монографије јасно је да је реч о изучавању установа које су настале „из унутрашње потребе човека за давањем доприноса у друштву у коме живи“ (9). Тиме се ова проблематика доводи у непосредну везу са концептом добра²⁾ и појмом добротвора³⁾, па и шире од тога, повезује се са „даровањем за душу“ и враћањем дуга „Богу и народу“. Коришћењем правне терминологије и приступа у проучавању, ауторка разматра питања која су пресудна за опстанак и развој задужбина. Значај историјског наслеђа за будући развој задужбина јасно је изражен у следећем исказу ауторке:

„Теоријска анализа неког института, а то посебно важи за задужбине, мора се ослонити на његов историјат, али истовремено и на решења условљена измењеним околностима у савременом друштву“ (9).

Критичким разматрањем правног статуса задужбина и детаљним преиспитивањем историје задужбинарства у Србији, ауторка поступно гради наратив о правној регулативи, прилагођавајући рукопис и читаоцима који нису стручњаци у области правних наука. Смештајући ова питања између традиције и савремености позива се на Пиперово мишљење да је „однос између традиционалног и модерног пре свега питање континуитета или дисконтинуитета, еволуције или скоковитог развоја“ (10). Почев од анализе улоге задужбина у средњем веку (нпр. манастир Жича), тумачења правних прописа попут Душановог законика, порекла и значења речи задужбина, ауторка читаоце упознаје са поделама задужбина⁴⁾, а потом прелази на правну природу задужбине. У монографији су разматрана и питања која неким делом и превазилазе оквире правне струке, као што су разлози оснивања задужбина, њихови циљеви, услови престанка и механизми одржавања. Ова питања су систематски и правно утемељено анализирана у наредним поглављима: „Правна природа задужбине“, „Правни положај задужбина у Србији“, „Правни положај задужбина којима је након Другог светског рата одузета имовина“, „Задужбине у земљама Европе“ и „Утицај европских тенденција у регулативи на Закон о задужбинама“.

У књизи је указано на утицај друштвених и политичких околности на одрживост задужбина, што је додатно размотрено у завршним деловима. Ауторка закључује да, иако постоје различити фактори који утичу на развој овог института, „значај правних теорија за обликовање овог института неспоран је, јер су указале на битне елементе који чине његову суштину“ (219).

Иако је тема задужбина веома актуелна у савременом правном и културном контексту, рецензент Душан Николић истиче да ће Задужбине у српском праву Јелене Веселинов остати референтна литература деценијама, те да ће и даље будити интересовање шире јавности. Ова монографија, кроз свеобухватну правну анализу и разматрање историјских и савремених аспеката задужбина, пружа драгоцен допринос разумевању задужбина у српском праву и култури уопште.

Позивамо све заинтересоване да присуствују промоцијама ове књиге 26. септембра у Матици српској у Новом Саду и 17. октобра у Коларчевој задужбини у Београду.

М. Кулић