Читалачке препоруке Сање Перић

Горица Радмиловић, Седи, ујешће те камен, Удружење књижевника и књижевних преводилаца, Панчево 2022: Оригинални песнички глас доноси нам нешто од непредвидивости мора, мекоте јастука и ћудљивости камена, творећи песнички дијалог са омиљеним Црњанским, вољеним бићем, али и са девојчицама, како онима из прошлости, тако и будућим наследницама. Поетска нарација је смирена, фино нијансирана, сва од мириса и трава, без какве сувишности или дисперзије.

Ирена Плаовић, Темељи чега тачно, Битије, Нови Сад 2021: Поезија силовита и снажна, са фантазмагоричним сликама и алогичним спојевима. Значења су неухватљива, али слике се усецају у свест попут флеш-бекова, носећи нас на немилосрдним таласима воде која неће да буде тек „бистри базен”. Нема плутања по овој поезији, нема опуштености. Неповезани низови слика изазивају учешће свих чула, остављајући нас збуњенима и узнемиренима.

Стана Динић Скочајић, Успаванка за Грдодруса, Народна библиотека „Стефан Првовенчани”, Краљево 2021: Смиреним, на махове меланхоличним тоном постепено се гради тензија због свеприсуства неког бића, само једном именованог као Грдодрус, који је истовремено и чудовиште и Бог, и чувар и уништитељ. Збирка представља поетско писмо том бићу, али и онима који пристају да буду узнемирени у свом свакодневном, лењом битисању, на тренутак барем удаљени од „већ уврежених разумевања света”, а приближени оној заборављеној детињој невиности. Зрело песничко сведочанство о пулсирању новог времена.

Јасмина Врбавац, Жртвовање краља: Мит у драмама Љубомира Симовића, Позоришни музеј Војводине, Нови Сад 2005: Наша угледна књижевна критичарка анализира у све четири Симовићеве драме митолошку основу у оквиру јединствене поетике која се уклапа у ововековне књижевне тенденције: да се уз помоћ преобликовања мита савременом делу обезбеди универзалан контекст. Врбавац пише непретенциозно и јасно, уз добру теоријску подлогу, фокусирајући се пре свега на мит о жртвовању краља који је на различите начине присутан у свим Симовићевим драмама.

Весна Огњеновић, Будимир Нешић (прир.), Поздрави неког, Градина, Ниш 1971: Фраза „књига која се не заборавља” није клише када је у питању ова књига. Аутентични и потресни одсечци живота оне деце и младих који су одбачени, заборављени и невољени засецају се у одебљалу кожу нас блазираних,  одраслих у доба спектакла и увек „свеже и нове” црне хронике. Гласови деце у овој књизи нису тек статистика, нити део црне хронике, они су болно искрени и зато моћни да пробуде емпатију, без патетике.

Српски културни простор: устројство, проблеми, вредности, зборник радова, Матица српска, Нови Сад 2020: Више од пет стотина страница радова о очувању и развоју нашег културног простора доноси нам мноштво занимљивих, али и забрињавајућих чињеница. Неке од њих везане су за катастрофалну ситуацију српског културног и духовног простора у Црној Гори, као и проблематично поимање српског језика као већинског (мањинског?) у нашој сопственој држави. Промишљања и истраживачки рад наших најбољих стручњака обједињени су у зборнику који представља изузетан допринос очувању нашег националног идентитета.

Ауторка: Сања Перић

Scroll To Top