Дигитална култура и кибернетско доба

Када се говори о дигиталној култури, увек се првенствено морају дефинисати оба термина. Чарли Гир се потрудио да овај термин што тачније дефинише. Он придев „дигитално“ дефинише преко технологије, података, па затим и медија. То јесте тачно и оно што јесте дигитално заиста представља један нови свет који је настао развојем информационих технологија. Он развој дигиталног и културе истог везује за потребе капитализма, које су условиле развој такве културе. Као примере, он наводи разне компаније које су се бавиле развојем дигиталних технологија. Он као настанак дигиталне културе види развој концептуалне машине Алана Тјуринга, чији начин употребе објашњава у капиталистичком контексту, који се свакако не може изоставити. Стога, Гир надаље наводи различите машине, све претече онога што имамо данас, а које су биле одговор на потребе рада и које су настајале зарад акумулације капитала. У овом раду биће приказано виђење дигиталне културе Чарлија Гира и период њеног највећег развитка, онај који је он назвао кибернетским.

ДИГИТАЛНА КУЛТУРА И КИБЕРНЕТСКО ДОБА

Чарли Гир јасно у свом делу наводи значај информације у капитализму. Он објашњава како је информација постала јединица која је највреднија и може да се замени за новац. Друштвени услови развитка информационог друштва су веома јасни. За Чарлија Гира, као и за многе социологе, период у коме је информација најзначајнија је свакако ратни период. Гир објашњава како су се развијале машине током година и чему су све служиле. Те машине су биле, пре свега, рачунарске машине. Одатле је и настао назив „дигитално“, јер дигит означава цифру. Дакле, свака машина која је функционисала уз помоћ кодова у облику цифара, могла би се назвати дигиталном. Таквих машина и иновација које су се користиле истим методом је током XX века било више него иначе, због ратних друштвених услова. Гир експлицитно објашњава у посебном поднаслову која се све технологија користила током Другог светског рата и какве су све биле последице тога. Шпијунажа, информације, радио таласи, оружје – све је то било спојено у тој огромној ратној машинерији. То ће касније допринети развоју технологије коју имамо данас. СЕО оптимизација и дигитални маркетинг постали су део свакодневнице коју нисмо могли замислити пре 10-20 година.

Од свих рачунарских машина за кодирање и декодирање, Гир наводи Манчестер Мк1 као један од најзначајнијих рачунара, јер је поседовао електронску меморију за похрану података. До 1949. године, када је овај рачунар пуштен у погон, електронска меморија је била незамислив појам. Ово је била тачка у којој је истински дигитална технологија почела да добија свој данашњи облик. Бинарни дигитални рачунари су обележили Други светски рат као један од најзначајнијих продуката истог. Међутим, оно што Гир запажа јесте и да су се тада изнедрили и нови дискурси попут кибернетике и теорије система. Пренос информација у оквиру дискурса је кључан, те је за Гира пут: пошиљалац – код – прималац веома значајан. Једино што може да нашкоди оваквом стандардном протоколу је шум унутар комуникације. Зарад побољшања исте, Шенон је развио теорију математичког израчунавања ефикасности комуникационих система, а све са циљем да раздвоји техничке проблеме од семантичких проблема у комуникацији. Тако, шум је постао технички проблем, а семантички проблеми су постали димензија примаоца. Овај математички метод који је Шенон развио на основу бинарних система је помогао даљи развој свих комуникационих технологија, укључујући и телеграфију. Идеја информационог друштва је потекла управо од Шенонових идеја.

Други дискурс, далеко значајнији за социологију, јесте онај чији је пут отворио Норберт Винер са својом теоријом кибернетике. Винер је током рата радио на предвиђању линије кретања ракете из авиона и статистичкој обради истог. С обзиром на природу свог позива, присуствовао је разним конференцијама на ту тему, од којих су најпознатије Мејси конференције. Тамо је упознао Фон Нојмана, економисту који је сличне идеје пласирао у својој професији. Такође, ове конференције су Винера инспирисале да објави своја најпознатија дела, у којима дискутује управо о комуникацији и повратној спрези. Информација и повратна спрега су за Винера биле основне јединице свих биолошких, друштвених и машинских процеса. Он је машину, организам и друштво поистоветио. Колико год та идеја грубо звучала, она је била изузетно иновативна и у многим аспектима веома тачна.

Лудвиг фон Берталанфи је још један веома проминентни научник кога Чарли Гир не заобилази. Његов значај огледа се у оснивању Друштва за истраживање општих система. Овакав потез утицао је и на многе друге научнике и њихове науке, од којих је један и Шродингер. Наука се развијала у том правцу, са информацијом на челу и у окриљу системских теорија, све док се није дошло до вештачке интелигенције. Ова идеја инспирисана је још Тјурингом, а њу су поткрепљивале и Де Сосирова теорија знакова (семиологија) и структурализам Клод Леви-Строса.

Све ове теорије које настају након Другог светског рата су се одржале и у Хладном рату. Кибернетика као теорија, те њен подстицај развоја рачунарства, у многоме је утицао на развој учесника Хладног рата: СССР-а и САД-а. Како Гир објашњава, ова два друштва су била мотивисана победом над супротном страном, те су се свим снагама трудиле да развију што прецизније технологије за прикупљање информација. Американци су дефинитивно водили у овој сфери. Тако су развили и САГЕ – систем за надзор ваздушног простора. Међутим, иако користан, овај систем није имао могућност противваздушне одбране. То је нагнало америчке професионалце да нађу ефикасније решење, те су се развоју истог посветиле многе компаније, међу којима је најпознатија ИБМ. На овом трагу, у америчком друштву настају организације попут АРПА (касније ДАРПА), задужене за обраду информација и развој информационих технологија. Из ове агенције, рођен је први рачунарски графички програм – скиценблок, ког је развио Ајван Садерленд. Значај овог програма био је у томе што је човек био у директној комуникацији са рачунаром: наредбе су се извршавале на екрану и давале су повратну информацију. Ово је улаз у како модернији дигитални, тако и у виртуелни свет. Пол Баран, још један члан ове организације, развио је моделе комуникационих мрежа, у којима је показао дисперзију информација. Централизовани, децентрализовани и дистрибуирани модели су постали основа за слање рачунарских података, обједињених у заједничком одредишту.

Горепоменути рачунари, као и развој модела комуникационих мрежа је примат свакако пребацио на информацију, односно податак. Тај податак је почео да се шири и једном је морао постати и део цивилног живота. У последњем делу поглавља о кибернетском добу, Гир објашњава како су компаније почеле да усвајају и користе рачунарске системе. Једна од првих била је Лионс компанија, која је користила један од првих комерцијалних рачунара ЛЕО. САД су се из пређашње економске депресије избавиле информационим бумом – држава је имала фондове за развој компанија које су производиле информационе технологије. ИБМ је остао на врху лествице тих компанија и почео је да производи рачунаре за масовну употребу. Како се рад растакао и како је технологија ушла на радна места, она је постала део свакодневнице радника, а онда и потреба. Од почетка Другог светског рата, па до краја седамдесетих година прошлога века, рачунари су се рапидно развили и постали су доступнији. Како су допринели привреди САД-а, тако су и развоју саме дигиталне културе.

Чарли Гир је изузетно вешто описао развој информационих технологија и њихов утицај на културу и друштво уопштено. Иако, како то често бива у социологији, чисте и прецизне дефиниције изостају, исцрпни и тачни описи не мањкају. Када је у питању дигитална култура, најбитнији део њеног развитка јесу управо системске и кибернетске теорије чији развој је био подстакнут ратом. Иако је рат немилосрдан сукоб у коме људи страдају, за неку даљу будућност уме да буде веома значајан и иновативан догађај, како је то Гир показао. Такође, Гир је савршено описао парадокс Хладног рата и на који начин предвиђање и страх од нуклеарног оружја утичу на развој информационе технологије. Такође, данас је дигитална култура довела до неке врсте масовног паноптицона у фукоовском смислу, што је како позитивно, тако и негативно. Дигитална култура је веома широк појам, веома тежак за анализу и објашњавање, али је Чарли Гир успео да је представи на један социолошки и себи својствен начин. Значај информације за развој технологије и, надасве, науке, ипак је веома велик и то увек треба узети у обзир у данашње време.

Литература: Гир, Ч. (2011). Дигитална Култура, Клио, Београд

Ауторка: Исидора Пејаков 

Scroll To Top