„Мале црне приче“ Бојане Николетић и велике мисли

Ana Stjelja časopis KULT

(Бојана Николетић, Мале црне приче, Приваут, Београд, 2022)

Прошао је скоро век од када је у свету моде лансиран чувени модни комад  прослављене француске дизајнерке Коко Шанел, познатији као мала црна хаљина. Оно што је за ту хаљину карактеристично јесте да је она једноставна, кратка и дуготрајна.

Управо се на овај начин могу описати и „Мале црне приче” Бојане Николетић. Ради се о причама које су кратке, једноставне и без сумње приче које ће оставити траг у савременој српској, постпандемијској књижевности. Сама пандемија (као не само медицински проблем/акцидент, већ и својеврсни социo-психолошки феномен) која је избила почетком 2020. године имала је важан удео у настајању ове књиге. Према речима саме књижевнице: „МАЛЕ ЦРНЕ ПРИЧЕ  су књига која је настала неочекивано – због пандемије ковид-19 остала сам без посла и, не само да сам променила посао,  почела сам и да пишем један роман. Приче су се слагале као и дотад али нешто спорије и најчешће краће.” Велики број писаца широм света је спуштајући ролетне на својим прозорима, услед страха и депресије, а потом и бивајући физички закључан, заправо широм отворио врата своје имагинације и креативности, и управо у овом периоду био најпродуктивнији. Психолошки посматрано, писање је представљало механизам одбране од надолазеће несреће, смрти и општег безнађа, које иако се чини да је прошло, заправо и даље  траје.

Ова е-књига коју чини тридесетак кратких прича јесте својеврсно књижевно обликована катарза кроз коју је прошла њена ауторка током једног, како за њу лично, тако и за целу планету, веома тешког периода у историји човечанства. Кроз ову књигу сазревала је и ауторка, али и њено књижевно стваралаштво. „Мале црне приче” су каткад мрачна запажања, каткад сатиричне прикажње инспирисане једним временом и његовим аномалијама. У времену поремећених вредности, супротности великих размера, ове приче (готово застрашујуће) делују као чиста реалност, иако су у највећој мери чудновате и померене. Испричане су на специфичан начин и нуде један нови књижевни приступ, не тако често присутан у нашој књижевности.

Ликови „Малих црних прича” су несхваћене јединке, различитог моралног склопа (најчешће мушки ликови, јер је ауторка прибегла трансгресији, можда несвесно, а можда чак и свесно, желећи да потенцира доминацију мушкараца у једном друштву) које имају сасвим посебан поглед на свет. Главна илити идејна замисао целе ове књиге садржана је у причи  „Свежина инспирације” и она понајбоље говори о ауторкином ироничним и критички обликованом погледу на садашњост, али и пројекцију на, по свему судећи, суморну будућност. Она истовремено, опет можда свесно, а можда и не, говори о снази ума једног писца који, колико год време у коме живи било тешко, заправо има ту моћ да своју инспирацију учини свежом, или да је, парадокса ради, управо у том општем светском хаосу „освежи”. Пишчева инспирација се управо и напаја тим тешким тренуцима и из њих црпи своју снагу. О томе сведочи и сама историја књижевности и потврда је ове тезе.

Ова књига се не чита у једном даху и не оставља свој (аутентични) прави утисак наког првог читања. Она је проткана филозофским промислима што је чини дубокоумном, каткад и езотеричном и мистичном, тако да читаоца подстиче да јој се наново враћа. Како се сам читалац мења, те како се мења његова перцепција себе и света око себе, тако се обликује и прилагођава његово разумевање ових прича, као лакмус једног времена и његових особености. Ауторка у својој књизи исписује неке врло запажене мисли, попут: „Дивљак је немоћан у цивилизованом свету…” или „Како се бира жртва друштва? Бира се? Настаје, уз довољно злобе и довољно равнодушности…”, „Снови о беди сањају се у туђим животима…”, „Шта ће свет рећи ако сазна за пешчани сат који се сам од себе окреће кад песак исцури, и тако ствара илузију да оно одређено време још није истекло?…”

Бојана Николетић својим читаоцима представља (и са њима дели) доста занимљивих књижевних бисера који се открију тек кад се постепено отвори ова помало необична и тајанствена књижевна шкољка, односно „прелистају” странице е-књиге „Мале црне приче”.

Ауторка: Ана Стјеља

Scroll To Top