Бајка о позоришту (позоришна критика)

Позориште „Раша Плаовић“ са Уба је 30. маја извело београдску премијеру представе Бајка о позоришту Владимира Ђурђевића у режији Душка Ашковића на сцени Данило Бата Стојковић Звездара театра. Ашковић је претходних година режирао у овом позоришту Хамлета у селу Мрдуша Доња Иве Брешана и Давитеља против давитеља по тексту Слободана Шијана и Небојше Пајкића. После учешћа на 11. Фестивалу аматерских позоришта западне Србије у Пријепољу представа Бајка о позоришту је изборила пласман у такмичарски програм 63. Републичког фестивала аматерских позоришта Србије у Кули.

Наслов Бајка о позоришту Владимира Ђурђевића асоцира читаоца драме или  гледаоца представе на бајку која се бави позориштем. Циљ упризорења бајки могао би се одредити као поучавање деце о основним естетским, моралним и друштвеним вредностима на начин који је примерен њиховом узрасту. Међутим, Ђурђевић пише анти бајку која није намењена деци већ одраслима у жанровском миксу комедије ситуације и нарави. У Ђурђевићевој анти бајци уходану животну колотечину Даниела, управника једног малог позоришта и његовог хомосексуалног партнера Јована нарушава долазак Дениса, Даниелеовог сина. Денис хоће што пре да се ожени са својом трудном девојком Анђелом (ћерка угледног политичара Хаџи Петра Протића) који заступа традиционална начела. Да би то остварио предлаже оцу да организује заједнички ручак на коме ће са Маријом (Денисова мајка) дочекати госте. Иако је Марија прихватила, Даниел откаже договор због љубоморног Јована који је успешно замени на заједничком ручку, све док се не појави права Марија. У расплету комада маске падају тако да се политика, па чак и љубавни односи своде само на задовољавање личне користи.

Душко Ашковић је поставио Бајку о позоришту у духу новог историцизма који се залаже за поставку представа у складу с културно-историјским контекстом дела и по коме је позориште интерпретативна уметност. На основу помног шчитавања текста и могућности ансамбла одлучио се да глума представљања буде доминантни стил извођења представе. Интеракција Даниела (Владимир Тадић) и Јована (Воја Раонић) је заснована на смењивању активног и пасивног принципа. Овај љубавни пар функционише на инверзни начин у односу на традиционални мушко-женски пар. Феминизирани Јован Воје Раонића од почетка до краја представе игра активни принцип, док мужевни Даниел Владимира Тадића игра пасивни принцип. Следствено томе, Даниел у сцени са навалентном бившом партнерком Маријом (Драгана Јанковић) скоро да се препусти као што је то (не)вољно урадио када је зачет њихов син Денис. Воја Раонић као Јован показује читаву палету комичарских средстава док осваја поводљивог партнера Даниела, па чак и Хаџи Петра Протића (Милан Марковић). Овај други заводнички успех показује да Протић својим мачо имиџом заправо прикрива склоност ка одређеном феминизираном типу мушке популације. Стана Протић, жена политичара Протића (Мирјана Симић) је временом постала његов незванични ПР.

Бајка о позоришту. Фото: www.dkp.rs
Бајка о позоришту. Фото: www.dkp.rs

Својим деловањем ова виспрена и бескрупулозна жена оправдава крилатицу да се иза сваког успешног мушкарца налази једна жена. Како ивер не пада даље од кладе и њена ћерка Анђела (Јована Тадић) користи трудноћу да се што пре то боље уда за младог и популарног глумца Дениса. Што се тиче Дениса (Јован Симеуновић) његове намере су јасне, али не и часне. Он жури да се ожени Анђелом не због љубави, већ се нада да ће му тај брак донети место управника Народног позоришта у Београду. Денисова мајка Марија (Драгана Јанковић) је сексуално (не)оптерећена жена која на свом путу узима све што јој се допадне. Мушкарци на њеном животном путу су део игре у којој она одређује правила, мења их по потреби и можда зато никада не губи. Марија се заправо понаша као љубавна сиротиња из песме Боре Ђорђевића која отима а ништа не даје.

Редитељ Душко Ашковић је осмислио дневну собу са сведеним елементима која се уз помоћ неколико реквизита преображава у собу „традиционалне верујуће породице“, док је костиме креирала Ена Кротић. Током представе штимунге су одређивали музичари Душан Медан и Ђорђе Лучић који се налазе у дну позорнице.

Критика представе Бајка о позоришту Позоришта „Раша Плаовић“ са Уба је део пројекта Удружења критичара и театролога Србије под називом Критичка рецепција аматерског позоришта у Србији који је ове године подржало Министарство културе и информисања Србије.

Аутор: Милан Мађарев

Scroll To Top