Pozorište „Raša Plaović“ sa Uba je 30. maja izvelo beogradsku premijeru predstave Bajka o pozorištu Vladimira Đurđevića u režiji Duška Aškovića na sceni Danilo Bata Stojković Zvezdara teatra. Ašković je prethodnih godina režirao u ovom pozorištu Hamleta u selu Mrduša Donja Ive Brešana i Davitelja protiv davitelja po tekstu Slobodana Šijana i Nebojše Pajkića. Posle učešća na 11. Festivalu amaterskih pozorišta zapadne Srbije u Prijepolju predstava Bajka o pozorištu je izborila plasman u takmičarski program 63. Republičkog festivala amaterskih pozorišta Srbije u Kuli.
Naslov Bajka o pozorištu Vladimira Đurđevića asocira čitaoca drame ili gledaoca predstave na bajku koja se bavi pozorištem. Cilj uprizorenja bajki mogao bi se odrediti kao poučavanje dece o osnovnim estetskim, moralnim i društvenim vrednostima na način koji je primeren njihovom uzrastu. Međutim, Đurđević piše anti bajku koja nije namenjena deci već odraslima u žanrovskom miksu komedije situacije i naravi. U Đurđevićevoj anti bajci uhodanu životnu kolotečinu Daniela, upravnika jednog malog pozorišta i njegovog homoseksualnog partnera Jovana narušava dolazak Denisa, Danieleovog sina. Denis hoće što pre da se oženi sa svojom trudnom devojkom Anđelom (ćerka uglednog političara Hadži Petra Protića) koji zastupa tradicionalna načela. Da bi to ostvario predlaže ocu da organizuje zajednički ručak na kome će sa Marijom (Denisova majka) dočekati goste. Iako je Marija prihvatila, Daniel otkaže dogovor zbog ljubomornog Jovana koji je uspešno zameni na zajedničkom ručku, sve dok se ne pojavi prava Marija. U raspletu komada maske padaju tako da se politika, pa čak i ljubavni odnosi svode samo na zadovoljavanje lične koristi.
Duško Ašković je postavio Bajku o pozorištu u duhu novog istoricizma koji se zalaže za postavku predstava u skladu s kulturno-istorijskim kontekstom dela i po kome je pozorište interpretativna umetnost. Na osnovu pomnog ščitavanja teksta i mogućnosti ansambla odlučio se da gluma predstavljanja bude dominantni stil izvođenja predstave. Interakcija Daniela (Vladimir Tadić) i Jovana (Voja Raonić) je zasnovana na smenjivanju aktivnog i pasivnog principa. Ovaj ljubavni par funkcioniše na inverzni način u odnosu na tradicionalni muško-ženski par. Feminizirani Jovan Voje Raonića od početka do kraja predstave igra aktivni princip, dok muževni Daniel Vladimira Tadića igra pasivni princip. Sledstveno tome, Daniel u sceni sa navalentnom bivšom partnerkom Marijom (Dragana Janković) skoro da se prepusti kao što je to (ne)voljno uradio kada je začet njihov sin Denis. Voja Raonić kao Jovan pokazuje čitavu paletu komičarskih sredstava dok osvaja povodljivog partnera Daniela, pa čak i Hadži Petra Protića (Milan Marković). Ovaj drugi zavodnički uspeh pokazuje da Protić svojim mačo imidžom zapravo prikriva sklonost ka određenom feminiziranom tipu muške populacije. Stana Protić, žena političara Protića (Mirjana Simić) je vremenom postala njegov nezvanični PR.
Svojim delovanjem ova visprena i beskrupulozna žena opravdava krilaticu da se iza svakog uspešnog muškarca nalazi jedna žena. Kako iver ne pada dalje od klade i njena ćerka Anđela (Jovana Tadić) koristi trudnoću da se što pre to bolje uda za mladog i popularnog glumca Denisa. Što se tiče Denisa (Jovan Simeunović) njegove namere su jasne, ali ne i časne. On žuri da se oženi Anđelom ne zbog ljubavi, već se nada da će mu taj brak doneti mesto upravnika Narodnog pozorišta u Beogradu. Denisova majka Marija (Dragana Janković) je seksualno (ne)opterećena žena koja na svom putu uzima sve što joj se dopadne. Muškarci na njenom životnom putu su deo igre u kojoj ona određuje pravila, menja ih po potrebi i možda zato nikada ne gubi. Marija se zapravo ponaša kao ljubavna sirotinja iz pesme Bore Đorđevića koja otima a ništa ne daje.
Reditelj Duško Ašković je osmislio dnevnu sobu sa svedenim elementima koja se uz pomoć nekoliko rekvizita preobražava u sobu „tradicionalne verujuće porodice“, dok je kostime kreirala Ena Krotić. Tokom predstave štimunge su određivali muzičari Dušan Medan i Đorđe Lučić koji se nalaze u dnu pozornice.
Kritika predstave Bajka o pozorištu Pozorišta „Raša Plaović“ sa Uba je deo projekta Udruženja kritičara i teatrologa Srbije pod nazivom Kritička recepcija amaterskog pozorišta u Srbiji koji je ove godine podržalo Ministarstvo kulture i informisanja Srbije.
Autor: Milan Mađarev
