Заволети ветар

ЧЕКАЊЕ

Дочекан врисак, дечји,
ода је животу,
гранороги чекајући борбу,
чека право на нежну лепоту.

Болесноме чекање је тужна хипотека,
чекати је повест, варка, нада,
да чекања нема,
кад би било сада?

ПОБЕЋИ

Заволети ветар, односи самоћу,
високи фијук, рапсодију пролећа,
све што тражимо налази се, где нисмо знали,
отићи тамо где ништа не подсећа.

Тамо где је сан папрат, тепих зелених надања,
можда ћеш и ти једном моћи досећи,
величину јунака, испред од цвећа барикада,
треба се мистично склонити, треба побећи.

БЕЗ ЛЕПОТЕ

Кад пролазила будеш, улицама далеким,
немој будити сећање,
можеш тугу у време пренети,
па ћеш очима од светла, тамно гледати.

Болконски је волео Ростову,
данас лудо, нико не воли више,
великих љубави нема,
нечујно падају кише.

Драјзер одавно, тишину слуша,
америчка трагедија, сада је и светска,
кругови стари давно избрисани,
Архимеда нема, а нема ни песка.

Аутор: Андреја Врањеш

Scroll To Top