ВЕСЕЛИНКА СТОЈКОВИЋ: КЊИГА МИ ЈЕ ЗАДОВОЉСТВО

Поводом изласка из штампе нове књиге: “СУСРЕТИ И ПАМЋЕЊА, књиге, људи, језик” у издању Народног музеја из Врања

“Као што Енглези до Вајстлера нису видели лондонску маглу,
тако жене до недавно нису виделе себе…
Показати право обличје жене јесте задатак уметности,
особито књижевности.”
Ирена Кшивицка
(Пољска)

Листам Монографију Учитељске школе у Врању коју је 1996. издао Учитељски факултет под називом Образовање учитеља у Врању. Одговорни уредник књиге Момчило Златановић, доктор филолошких наука и познати књижевник. Сарадници професори факултета. Од 131. до 147. странице подаци о дипломираним учитељима од 1948/49 до 1971/72. односно, до прерастања Учитељске школе у факултет. Разлепљене странице Монографије, од честог прелиставања, али вредни подаци сачувани : имена и презимена и оцене дипломираних учитеља, свих генерација. Петице, веома ретке! Највише је оних са четворком и тројком на дипломском. Од 71 дипломца генерације 1968/69, Веселинкине генерације дипломаца, САМО троје, односно три дипломиране учитељице, понеле су оцену пет. Једна од њих је Веселинка Стојковић. Најбоље ученике завршне, пете године Учитељске школе познавале су све млађе генерације ученика те школе. Били су прмер на који се треба угледати. За коју годину касније Веселинка је дипломирала  српски језик и књижевност на Филозофско – историјском факултету у Скопљу. Угледни је просветни радник.  Живи и ствара у Врању. Пише још од ученичких дана.

veselinka stojkovicУ својим објављеним књижевним огледима зналачки говори о стваралаштву других, стваралачком поступку, о средствима уметника, о улози књижевне критике и критичара, о напуштању наших села (као књижевне теме, о Косову и тд. др Јован Јањић). Стручне и стваралачке радове и поезију објављује у више књижевних писаних медија и  блоговима посвећеним култури и образовању. Стручни радови и поезија превођени су  јој на више језика.

До сада је објавила неколико значајних књижевних дела:

  • “Маргарете”, збирка песама 2003.
  • “За твоју срећу”, песме за децу, 2004.
  • “Књига утисака”, монографија куће Борисава Станковића, 2005.
  • “За твоју срећу, Портретна певанија”, друго допуњено издање, 2007.
  • “Драга моја Антонина”, посланица, 2011.
  • “Анушка”, роман, 2013.
  • “Не идем никуда, Анушка” роман – свита, 2013.
  • и године 2015. штампа нову књигу под називом “Сусрети и памћења: књиге, људи, језик” уз помоћ Града Врања. Штампао је Народни музеј из Врања. Књига доживљава велики одјек. О њој пишу књижевни ствараоци и књижевни критичари.

За ваш часопис илустроваћемо књигу прилогом. Ви ћете препознати и ауторку и садржај. Тешко је било одлучити се – који је то део текста у Веселинкиној новој књизи најбољи прилог, али… мислим да је овај део, ма мислим да је цела књига драгуљ! Потражите је!

СВЕТЛОСТИ ЗАР БИЛО БИ ДА У РЕЧИМА ЈЕ НЕМА*
(из посвете дарованој ми књизи)

“Тукле смо се летњи дан до подне…” “Свеже јутро позног јула. Друга половина године 1950…  Из утробе Пуната изашла сам неспретно као и толике жене… Ко је ово режирао и зашто? Зграбише ме и готово убацише у шпалир те две снажне жене. И ја покушавам да потрчим. Осећам ударце по целом телу…”

dr-Vera-Cenic-i-dr-Gradimir-Cenic-na-Borinoj-nedelji-u-Vranju.....1Овако је, представљајућипроф др. Веру Ценић, цитатом из романа “Кањец фиљма”,  (2009) отпочела причу о својој професорици и кажњеници са Голог отока.

О другу њеном и “саборцу”  др. Градимиру Ценићу хирургу,  њеном СЕЊИ, Веселинка причу почиње цитатом из романа “Иста прича”(“2001) исте ауторице: “СЕЊА је жив, вратиће се, писаћу му, чекаћу га…” и овако: “Завршила сам је у суботу. Дуго сам читала последње странице. Читаве вечери сам била у дубокој лепоти казивања личне приче, и снази Ваше књиге. И у муклој запитаности: Боже, шта је с човеком? И колико човек може да издржи ?… Нежним дамарима срца, најнежнијим, оним посебним, исписане су најбоље странице. И све, зар не? њима су бојене. Тако је Веселинка бојила стил своје професорке.

А Он, у свом писму Вери (БЕЛА у роману “Иста прича”), својој љубави, каже: “Оборен сам храст, срушио сам се, Бела”… Слободан сам…” И заиста др. Вера Ценић и др. Градимир Ценић слободни су људи, после толико година Виши суд у Врању доноси правоснажну одлуку о РЕХАБИЛИТАЦИЈИ ово двоје интелектуалаца из Врања.

Преноси затим, осећања, преживљавања током процеса, пре и посла судског поступка рехабилитације: “Три пута смо за кратко време поново преживели Голи оток, Веселинка. Исцрпљени смо. Много смо исцрпљени…” поновила ми је професорка и пре неколико дана. И јесу, много, заиста. Посебно др Вера Ценић. Писала је (захтев Суду, Д. Ђ.) и за обоје, јер је др Ценићу ослабио вид.” Веселинка, новом књигом, наставља сведочење даље, овако: “”И срећни смо и огорчени што се све ово десило после толико година”,да поновим прву њихову реченицу по добијању решења о рехабилитацији – др Вера Ценић 30 маја 2013, др Градимир Ценић 4. јуна 2013.године.”

“Заслужили су ови велики људи мир.” “Боже, како су величанствемно изгледали обоје у том часу, у свом дому, у четвртак, 27. јуна…када сам им била у посети, па у суботу, мада већ савладани умором…”(стр.276, 277)

Ратаје-1963.-годинеКако Врању, књижевним ствараоцима и значајним личностима, овом књигом одужила се и свом родном селу Ратају, бележећи начин говора њених мештана. Дијалекатски речник села Ратаја права је ризница знања како о Призренско-тимочком дијалекту, коме припада и говор мештана села Ратаја, тако и обичаја и контекста. Сам речник био би сувопарна наука без контексних реченица, без познавања обичаја и културе те средине. Овај се речник доживљује као ода завичају и његовом језичком богатству (проф. Др Јањић, у рецензији књиге). Простро се речник на 61 страну па блеска као роса из траве,  „са ливаде у Доњем пољу, у рано јутро…!”, као драго камење у врбовој корпи. Бљеште драгуљи, заслепљују лепотом, музиком… Разгаљују. И цела КЊИГА:

   „Ћефлика, нема туј. ЛЪСКА.
 - Атърљива мома - мешúна до зуби,
 - Ашúк сам, поашúк сам од њега,
 - Бáлдиса како никој,
 - Батисáле ми се њиве (од кише),

примери су каквим обилује овај,  јединствени по много чему,  речник.

Свакако, Веселинка Стојковић, ауторка и сама књига “Сусрети и памћења, књиге, људи, језик” заслужују много већи простор.

  Аутор: Душан Ђорђевић Нишки

View Comment (1)
  • Поново објављујем Вашу објаву о Веселинкином стваралаштву поводом изласка нове књиге песама из штампе, ових дана 2017.под називом “Божури цветају моја мајко”

    Радмило Ристић:
    делић рецензије

    – Многи песници ове планете са задовољством су преводили Ваше стихове, чиме су Вас представили свету, не само као песникињу из Врања, из Србије, него као поетесу света. На тај начин сте дали велики допринос култури и језику нашег народа, који поседује језичка богатства, која нема ни један једини језик у Европи….

Leave a Reply

Your email address will not be published.

Scroll To Top