Када је 1995. године премијерно изведен филм Убиство с предумишљајем, иако у сјајној режији и продукцији, слутило се да ће филм изневерити очекивања публике, тачније страствених читалаца романа Слободана Селенића и бити више један неуспели покушај екранизовања ратне драме и генерацијског јаза. Ипак, то се није догодило, а филм је, уз подршку самог писца Слободана Селенића, режију Горчина Стојановића и продукцију Љубише Самарџића, представио истоимену романескну креацију и заслужено уврштен у листу најбољих српских филмова од 1945-1995. Из једне спонтане замисли редитеља Горчина Стојановића, на платну се, готово од шале, глумачки „поиграва” сјајна петорка: Бранка Катић, Небојша Глоговац, Ана Софреновић, Драган Мићановић, Сергеј Трифуновић. Оно што редитељско око издваја, управо је драма рата и последице одлука које доносе Булика, Богдан Билогорац, Јелена, Крсман и Јован. Поједини елементи, иако неизоставан читалачки моменат, нису пронашли место и на платну, док су други оживели уз велику дозу хумора. Шта је о тим и таквим филмским подухватима и чини се смелим изменама редитеља Горчина рекао и сам Боба- Слободан Селенић:
У току рада на сценарију, спорили смо се само око убацивања пса, кога није било у роману, у причу. Мислио сам да главна хероина Булика, из београдске грађанске породице, мора да има крај себе "неко живо биће" с којим ће проводити васцела јутра и вечери. Пожелео сам пре пса него неверну мачку. После не мало његовог опирања, невољно ми је рекао: "Нек ти буде, када си толико запео!"
Било да је реч о читаоцима Селенићевих романа, или пак гледаоцима филмова Горчина Стојановића, појединци који се упусте у ову драму могу посведочити егзалтацији једног уметничког дела преласком из живих речи на платно, као и о вредности која је обележила српску кинематографију деведесетих година прошлог века.
Уживајте у филмској препоруци:
