Priča o severnoameričkim Indijancima – IV deo

Prvi deo, Drugi deo, Treći deo

SIJUKSI (Sioux)

Severoameričko pleme nastanjeno u području između reka Misisipi i Misuri. Najranija poznata pradomovina Sijuksa je močvarno područje pirinčanih jezera, u danačnjoj Minesoti. Ovaj je kraj poznat po tome što ga naseljava veoma ratoborno pleme Chippewa (pleme Čipiva, od kojeg potiče prvobitni naziv legendarne reke Mississippi-Mici Zibi ili Velika reka). Čipive su svoje večne neprijatelje nazivali Nadowessi (Male zmije). Sijuksi su bili konfederacija 7 plemena. Borba za prevlast nad poljima pirinča između Čipiva i Sijuksa dovela je do progona Sijuksa iz tih krajeva. Godine 1876. uz pomoć saveznika odnose pobedu nad američkom vojskom i generalom Kasterom  na reci Little Big Horn. Prethodila joj je manje poznata borba na Devils Taueru. Tu su veoma žestok otpor priredili manje pokretni starci koji nisu mogli pratiti tempo plemena. Masakr Sijuksa od strane Američke vojske desio se decembra 1890. godine kod Wounded Knee Creeka, Južna Dakota – bio je to konačni kraj njihovog hrabrog otpora velikom zlu, sili koja će vek kasnije nastojati da pokori i ostatak sveta svojim ,,milosrdnim demokratskim“ principima. Sijuksa danas još ,,postoje“ samo u rezervatima u Minesoti, Severnoj i Južnoj Dakoti, Montani i Nebraski.

Sijuksi su tipično lovačko prerijsko pleme. Stanovali su u kožnim šatorima zvanim tepi (tepee), koji se lako sklapaju, rasklapaju i prenose. Bizoni su im bili osnovni izvor hrane i drugih potreba. Konj je takođe bio simbol njihove kulture i značio je bogatstvo i moć vlasnika. Što se religije i rituala tiče oslanjali su se na moć i uticaj šamana. Šamani (sveštenici, duhovne vođe i lekari u plemenu) su igrali važnu ulogu u odbrani plemena od mračnih sila i zlih duhova. Svojim mističnim i ekstatičnim plesom ponirali su u dubine duše i iznosili na svetlost dana duhovnu snagu, istinu i odgovore na mnoga pitanja i potrebe čoveka bačenog u haos vremenske prolaznosti i egzistencijalnih teskoba…

Znamenite poglavice Sijuksa (koje su hrabro rekle NE)

BIK KOJI SEDI (1834-1890)

Legendarni poglavica plemena Dakota Sijuksa, ratnik koji se protivio preselenju svog naroda u rezervate, što je dovelo do bitke kod Little Big Horn-a 1876. godine, u kojoj je poginuo američki general Kaster i u kojoj je američka vojska potučena do nogu. Stekao je ratničku slavu u borbama sa Krou Indijancima, a potom i u otporu prodiranju belaca na teritoriju Velike nizije šezdesetih i sedamdesetih godina 19. veka. Iako je pobedio Kastera, morao je da pobegne u Kanadu gde je ostao sve do 1881. godine, kada ga je američka Vlada amnestirala. I dalje je, do kraja života 1890. godine, nastavio da se bori protiv belih doseljenika i ubica. Centar njegovog otpora bila je indijanska vera ,,Ples duhova“, koja je obećavala dolazak indijanskog mesije koji će vratiti zemlju Indijancima, što je raspirivalo nove pobune. U jednoj od pobuna je i ubijen, dok se opirao hapšenju… Ostao je da živi u srcima i dušama svih slobodarskih ljudi dobre volje i čistog srca, kao simbol otpora jednom od najvećih, satanističkih zala koje su zadesile ovaj nesretni, posrnuli svet…

LUDI KONJ (1842-1877)

Poglavica Sijuks Indijanaca iz plemena Oglala, koji se suprotstavio prodoru belaca (bledolikih, kako su ih zvali starosedeoci Amerike) u mineralima bogata Crna brda („Black hills“) i koji je takođe učestvovao u pobedi Indijanaca nad američkom vojskom kod Little Big Horna, 1876. godine. Najslavniji indijanski vojskovođa, strah i trepet među američkom vojskom. Bio je vešt ratnik, gerilac koji je često uspevao mudrošću i lukavstvom da navuče američke trupe u klance i zamke diljem divlje Amerike…

Nakon prvog vojnog sukoba Sijuksa i belih nezvanih gostiju 1854. godine, Crazy horse se suprotstavio planovima da se Indijanci smeste u rezervate i predvodio je savez koji je pobedio generala Džordža Kruka kod reke Rouzbad i, kasnije, Džordža Kastera. Zajedno sa svojim sledbenicima on je izgladnjivanjem doveden do predaje u maju 1877. godine. Kasnije su ga zarobili zbog glasina da planira pobunu. Izboden je na smrt, navodno dok je pokušavao da pobegne…

ŠARENI REP (1823-1881)

Poglavica Sijuksa, jedan od onih dovoljno mudrih Indijanaca da na vreme shvate kakvu im je budućnost namenio beli čovek… Bio je siroče koje su odgajali baba i deda. Vrlo rano je ostao i bez njih te se sam starao o sebi. Razvio je u sebi hrabrost, mudrost i dosetljivost, postao dobar strelac i vešt lovac, boreći se od malih nogu za svoje mesto u indijanskom društvu. Nadmoćnog uma, učeći se trgovini i ekonomiji posmatranjem belaca, vremenom je ostao i vešt trgovac… Isto tako ubrzo se istakao i kao veoma vešt i hrabar ratnik – u bici protiv Juta, brojčano nadmoćnijim neprijateljem, iskazao je hrabrost i snalažljivost, dobivši priznanje i od velikog poglavice Medveda Koji Pobeđuje.

Chief TWO STRIKE (1832-1923)

U bici sa Jutama oborio je dva neprijatelja sa njihovih bojnih konja. Legenda kaže da je na taj način poglavica Sijuksa – Dva Udarca zaradio ime Nomkahapa („Oborio je dvojicu“). Rođen je u blizini Republičke reke oko 1832. godine. Kao mlad bio je veoma skroman i stidljiv, a kretao se gipko, okretno i hitro poput antilope. Njegov otac i deda bili su dobro poznate poglavice i od njih je nasledio mudrost, snalažljivost, čast – patriotizam je bio njegov ideal i osnovni životni cilj. Isticao se kao izuzetan jahač i strelac. Bio je strah i trepet – mnogo više kao ratnik nego kao vođa plemena. Umro je u ispostavi Ružin potok kao veoma star čovek, 1923. godine.

Chief GALL (1840-1894)

Poglavica „Čemer“ bio je jedan od najagresivnijih vođa Sijuksa u njihovom poslednjem pokušaju da sačuvaju slobodu. Bio je hrabar i vatren borac. Iako je bio srdačan i ljubazan po prirodi, odmah je ustajao protiv svake uvrede ili nepravde. Bio je dobar i sposoban organizator. Poglavici Biku Koji Sedi bio je glavni oslonac u poslednjem efikasnom pružanju otpora belcima. Poglavica Čemer dosledno se zalagao za prava svog naroda na ravnice po kojima su lutala krda bizona i verovao je vlada SAD mora da se pridržava sporazuma koji je potpisala sa Indijancima. Kada je sporazum 1868. prekršen, složio se s Bikom Koji Sedi da moraju da brane ono što je preostalo od nekada ogromne indijanske teritorije. Posle bitke na reci Litl Bighorn otišao je u Kanadu. Na kraju, razočaran, predao se belcima u tvrđavi Pek u Montani, 1881. godine. Umro je nekoliko godina kasnije. Bio je pravi junak slobodnog i ponosnog naroda koji je živeo u bliskoj vezi sa prirodom, veliki čovek kakav više nikada neće biti viđen.

Chief RAIN IN THE FACE (1835-1905)

Poglavica Sijuksa Kiša U Lice, ratnik čije se ime izgovaralo s strahopoštovanjem, rođen je 1835. godine blizu mesta na kome se reka Čejen račva… Veliki ugled među indijanskim svetom stekao je svojim hrabrim delima. Postao je poznat kada su Sijuksi krenuli da ratuju sa belim doseljenicima.

„O meni je ispričano mnogo laži“ – ispovest je poglavice neposredno pred odlazak u večna lovišta. „Neki kažu da sam ubio vođu belih ratnika (Kaster), drugi da sam izvadio srce njegovom bratu (Tom Kaster) jer me bacio u zatvor. Ali u toj bici (kod Litl Bighorna) uzbuđenje je bilo toliko veliko da smo jedva uspeli da prepoznamo prijatelje. Sve se odvijalo brzinom munje. Od kada sam došao u rezervat živeo sam mirno. Niko ne može da kaže da je Kiša U Lice prekršio neko pravilo Velikog Oca. Borio sam se i živeo tiho onako kako se to očekuje od pravog ratnika. Kiša U Lice ubijen je kada je svoje oružje položio pred Velikog Oca. U tom trenutku napustila ga je duša iako je njegovo jadno telo nastavilo da živi. A sada se sprema da legne poslednji put. A to je dobro.“

Chief MALA VRANA (1810-1863)

Bio je sin Ketanvakuva („Sokola Koji Napada“). Zbog lošeg prevoda očevog imena belci su ga prozvali Mala Vrana. Njegovo ime je bilo Taojateduta – Pripadnik Crvenog Naroda. Bio je izuzetno ambiciozan i neustrašiv čovek, predvodnik Sijuksa u veoma teškom, prelomnom vremenu. Bio je jedan od najboljih lovaca svog plemena. Mada je već kao mlad postao poglavica, imao je veoma bogato ratno iskustvo u periodu dramatičnih promena za Indijance, sredinom 19. veka. Bilo je to vreme ponižavajućih i lažnih ugovora od strane SAD, vreme otimanja indijanske zemlje, proterivanja i masakra.

Poglavica Mala Vrana bio je jedan od onih vođa koji su diplomatskim putem pokušavali da sačuvaju svoj narod od nadolazećeg zla i nestanka. Međutim, kako su dogovori sa belcima bili često čista farsa, na štetu Indijanaca, on odlučuje da povede svoj narod (u vreme američkog građanskog rata 1861-1865) u rat protiv zavađenih belaca. Nažalost borba se pokazala uzaludnom – Mala Vrana se odlučuje na očajnički čin sklapanja primirja, pakta sa krvnikom, i tom prilikom gine od metka ispaljenog iz sopstvene puške nesretnim slučajem. Bio je to jedan od završnih činova kraja snova jednog velikog čoveka i naroda Velikog Duha. Njihova zemlja je pregažena i spržena od zla koje će narednih decenija(vekova) zavladati celim svetom.

Chief CRVENI OBLAK (1822-1909)

Poglavica Makhpiya (Crveni Oblak) jedan je od najuspešnijih indijanskih vojskovođa, ratnik koji je predvodio više od 2000 Arapaha, Sijuksa i Čejena. Nakon dve godine ratovanja naterao je američku vojsku na povlačenje sa Lakota teritorija (današnji Vajoming i Montana). Vlasti su molile Crvenog Oblaka na primirje uz obećanje da će se povući i da se nikada neće vratiti na indijanske teritorije. Naravno, u pitanju je bila čista podmukla laž i prevara i belci su to vešto iskoristili da se pregrupišu, vrate. „Kada je beli čovek došao u moju zemlju, ostavio je iza sebe krvav trag“.

MANDAN (Numakaki):

Pleme Siouan Indijanaca, naseljeno prvobitno uz reku Hart, pritoku Misurija, a potom uz reku Knife. Susret sa belcima gotovo ih je pokosio usred epidemije boginja, oko 1837.godine. Oslabljeni i na ivici nestanka pridružuju se plemenima Hidatsa 1845. i odlaze u rezervat Fort Berthold, gde i danas žive njihovi potomci. Mandani su seoski, ali pravi prerijski Indijanci, lovci na bizone. Živeli su u velikim zemljanim kućama, u naseljima zaštićenim palisadama. Uzgajali su kukuruz i održavali višednevne ceremonije zvane Okipa ili O-kee-pa, u cilju poticanja plodnosti bizona i i boljeg uroda. Bila je to letnja svetkovina. Zimi su održavali Snow owl, Red stick i White buffalo cow ceremonijale.

ŠOŠONI (Shoshone)

Šošoni čine veliku grupu plemena jezičke skupine zvane Central Numic u području poznatom kao Veliki Basen koje obuhvata delove Nevade, Jute, Ajdahoa, Vajominga, Kalifornije i zapadnog Teksasa. Glavne grupe Šošona su Western, Northern i Wind River, koje se dalje dele u niz malih skupina. Veliki deo Velikog Basena je suva pustinja, nepogodna za život. Šume borova su tek u planinama, kraj jezera i potoka. Klima je leti suva i vruća, dok su zime ekstremno hladne. Celi basen je okružen planinama. Izvora hrane je veoma malo. Njihovi domovi su bili vetrobrani od granja, tokom leta, i čunjaste kolibice, zimi.

PONI (Pawnee)

Indijansko pleme Caddoan jezičke grupe i Plains kulture iz regiona Nebraske. Živeli su u zemljanim kolibama načičkanim u mala naselja. Bavili su se intenzivno poljoprivredom. Njihova religija podrazumevala je bavljenje vizijama i ceremonijalnim ritualima. Njihovi mitovi i folklor su bogati simbolikom. Tokom 19. veka pokošeni su boleštinama i napadima smrtnih neprijatelja Sijuksa. Danas ih ima u rezervatima Nebraske i Oklahome, negde oko 3000.

ARAPAHO

Indijansko pleme, algonkinske jezičke grupe, prvobitno s područja Minesote, a kasnije između reka Yellowstone i Rio Grande. Bili su nomadsko pleme i praktikovali su religioznu ceremoniju poznatu kao „Sun dance“.

Kulturna regija Kalifornija – međuplaninsko područje

Kulturna regija koja je obuhvatala planinske lance i doline Jute, Nevade i Kalifornije, bogato borovim šumama, močvarama i zelenim dolinama. U vreme prvih doseljenika bio je pogodno područje za lov na jelene, divokoze, ptice i skupljanje divljih plodova, te ribolov. I kasnije je imao dobre uslove za opstanak brojnih plemena na ovom području, pre svega zahvaljujući obalama Pacifika i ribolovu na krupne morske sisare. Plemena ovog regiona su: Northern Paiute, Tolowa, Karok, Yurok, Shasta, Wiyot, Hupa, Achoviawi, Wiatua, Atsugewi, Bannock, Northern Shoshone, Chimariko, Yana, Washoe, Nomlaki, Yahi, Western Shoshone, Yuki, Maidu, Pomo, Konkow, Gosiute, Ute, Paiute, Wapoo, Miwok, Kawaiisu, Patwin, Mono, Panamint, Costano, Yokut, Chemehuevi, Esselen, Tubatulabal, Salina, Kitanemuk, Serrano, Chumash, Fernandeno, Gabrielino, Juaneno, Cahuilla, Luiseno, Cupeno, Diegueno, Kamia, Akwa’ala, Nakipa, Kiliwa, Cochimi, Ignacieno, Waicura i Pericu.

POMO

Pomo predstavlja kolektivno ime plemena iz Kalifornije, koja se služe jezicima porodice Kulanapan. Podeljeni su u mnoštvo plemena nastanjenih po malim rezervatima pacifičke obale. Bavili su se sakupljanjem plodova, ribolovom i lovom, koristeći luk i strelu… Nadaleko su poznati po umeću izrade košara od šiblja, najčešće vrbe. Danas ih je ostalo nešto više od 2000.

UTE

Indijansko pleme Uto-Aztecan jezičke grupe. Živeli su na području centralnog i zapadnog Kolorada, istočne Jute i severo-zapadnog Novog Meksika. Živeli su od lova i divljih plodova i korenja. Razmenjivali su svoje zanatske radove sa Navaho plemenom i plemenom Paiute. Stanovali su u skloništima, a kasnije u šatorima tepee. Nakon susreta sa „pravim“ Amerikancima preseljeni su u rezervate. Danas ih je ostalo oko 7200 i „žive“ u rezervatima Kolorada, Novog Meksika i Jute.

The Plateau – kulturni region Visoravni

Obuhvata planinsko područje država Ajdaho, istočnog Oregona, Vašingtona i zapadne Montane, prekriveno četinarskim šumama i zelenim dolinama. Severozapad SAD bio je zgodno područje za lov na jelene, manju divljač, ubiranje voća, divljih biljaka i plodova. Isto tako, bilo je to područje koje je omogućavalo ribolov na rekama Colorado, Snake i Fraser… Plemena koja su tuda lutala i živela slobodno do dolaska divljaka su: Lillooet, Shuswap, Ntlakyapamuk, Nicola, Lake, Okanogan, Methow, Wenatchee, sanpoil, Chelan, Columbia, Kootenay, Colville, Pend d’ Oreille, Coeur d’ Alene, Flathead, Nez Perce, Cayuse, Spokane, Palouse, Walla Walla, Umatilla, Klickitat, Yakama, Wishram, Tenino, Molala, Wanapam, Klamath i Modac.

NEZ PERCE

Živeli su na teritoriji jugoistočnog Vašingtona, severoistočnog Oregona i centralnog Ajdahoa. Njihova jezička grupa bila je Sahaptian. Ime Nez Perce dali su im Francuski istraživači – „pierced nose“ ili „probušeni nos“. Bavili su se ribolovom (posebno lososom) i skupljanjem plodova i korenja. Zime su provodili u svojim dugim kolibama, a leta na planinama i uzvišicama. Obrađivali su kožu bizona i dekorisali je. Njihova religiozna ceremonija bila je u čast „Guardian Spirit“ („Zaštitnika duše“). Nakon 1855. godine smešteni su u rezervat u dolini Wallowa u Oregonu. Predvođeni legendarnim poglavicom Josephom, godine 1877. su se pobunili i odneli pobedu nad trupama SAD. Danas ih je ostalo oko 4100. Imaju svoj „The Nez Perce National Historical Park“ u Ajdahu, Montani, Oregonu i Vašingtonu.

Nez Perce poglavica – CHIEF JOSEPH (1840-1904)

Bio je jedan od najhrabrijih i najmudrijih poglavica severnoameričkih Indijanaca, jedan od lidera koji su pružili žestok otpor trupama SAD. Njegovo Nez Perce ime bilo je „In-mut-too-yah-lat-lat“ („thunder coming up from water over the land“). Bio je mudar i strpljiv predvodnik plemena Probušenih noseva, bio je duhovni vođa plemena miroljubivih lovaca i ribara nastanjenih na veoma plodnom tlu koje su pohlepni došljaci želeli za sebe po svaku cenu. Belce nije mrzeo jer je bio čovek velikog srca, iako su oni, predvođeni generalom Hauardom, proterali njegov narod sa vekovnog staništa u neljudske uslove rezervata (modernih logora za neposlušne i nepodobne).

Ako beli čovek želi živeti u miru s Indijancima, neka živi... Postupaj sa svima jednako. Daj im zakon koji vredi za sve. Daj svima jednaku priliku da žive i rastu. Sve je ljude stvorio isti Veliki Duh. Svi smo braća. Zemlja je mati svim ljudima i svima koji na njoj žive pripadaju jednaka prava. Pusti me da živim slobodno, da putujem slobodno, da stanem gde želim, da radim šta želim, da trgujem slobodno... da izaberem učitelje po svojoj volji, da budem slobodan slediti veru svojih očeva, slobodan misliti, govoriti i činiti kako želim, i ja ću poštovati svaki zakon i pokoravati se svakoj kazni.

Nazivali su ga velikim jer je bio jednostavan i častan. Bez obrazovanja i vojne obuke stao je na čelo svog naroda u trenutku progona i povlačenja i poveo ga u borbu protiv daleko nadmoćnijeg neprijatelja kada je pravda bila ugrožena… Nadmašio je najbolje komandante vojske SAD –a. Umro je duboko razočaran ,,pravdom“ koju je donela hrišćanska civilizacija. Njegov duh i dalje slobodno luta tragovima i prostorima nekadašnjeg sveta severnoameričkih Indijanaca.

The Subartic – Podarktički kulturni region

Obuhvatao je oblast gotovo cele današnje Kanade (od istočne obale do graničnih planina sa Tihim okeanom i na jug do područja udaljenog oko 300km od granice sa današnjom SAD). Surova klima ovog regiona onemogućavala je bavljenje poljoprivredom, ali su plemena živela od lova na losove i sobove (karibue – severnoameričke jelene) i ribolova. Živeli su nomadski u stalnoj potrazi za hranom i utočištem. U istočnim delovima govorili su Algonkinskim jezikom, a na zapadu je preovladavao Athapaskan i mešavina niza drugih jezika.

Plemena koja su se odupirala surovim uslovima klime i oskudici bila su: Ingalik, Tanaina, Koyukon, Tanana, Nabesna, Ahtena, Kutchin, Han, Tutchone, Tagish, Kaska, Tahitan, Tsetsaut, Sekani, Carrier, Chilchotin, Hare, Mountain, Saschutkenne, Dogrib, Yellowknife, Slave, Beaver, Chipewyan, Swampy, Cree, Western wood Cree, Saulteaux, Abitibi, Naskapi, Mistassini Cree, Montagnais, Tete de Boule Cree i Beothuk.

CREE

Pleme algonkinske jezičke grupe. Bili su lovci na jelene, karibue, dabrove, medvede i zečeve u Manitobi šumama. Danas ih je ostalo oko 15000 u rezervatima Kanade, južno od reke Churchill i provincija, a Manitoba i Saskatchewan. Predstavljali su jednu od najsnažnijih i najznačajnijih grupa Američkih Indijanaca iz Kanade rasprostranjenih na velikom području juga Kanade sa glavnim staništem oko Džejmson zaliva.

Kulturna regija severozapadne obale Pacifika

Obuhvata oblast od južne Aljaske do severne Kalifornije, priobalno područje uz Pacifik. Na istoku se graniči sa planinskim područjem. More je bilo bogato morskim sisarima, ribom i posebno lososom, planine divokozama, losovima i divljim plodovima raznog bilja. Organizovani u mala naselja Indijanci ove regije su živeli  u brvnarama. Praktikovali su ceremonije zvane „Potlatches“, darivanja poklona susednim naseljima.

Plemena Pacifičke regije bila su: Eyak, Tlingit, Tongass, Haida, Niska, Tsimshian, Gitskyian, Haisla, Bella Coola, Bella Bella, Heiltsuk, Nootka, Kwakiutl, Comox, Nanaimo, Nooksack, Cowichan, Skagit, Quileute, Quinault, Humptulips, Chehalis, Skokomish, Chimakom, Duwamish, Snoqualmie, Puyallup, Coast Salish, Chinook, Cowlitz, Clatsop, Clatskanie, Tillamook, Siletz, Yaquina, Siuslaw, Coos, Umpqua, Tututni, Chastacosta i Makah.

NOOTKA

Indijansko pleme koje je naseljavalo zapadni deo obale ostrva Vankuver u južnoj Britanskoj Kolumbiji. Stanovali su u dugim kućama sagrađenim od kedra. Od kedra su pravili i čamce – kanue. Kao lovci na kitove koristili su velike kanue od kedrovine. Odeću su pravili od kože životinja. Praktikovali su Potlatches ceremonije darivanja i bavili se ribolovom.

CHINOOK

Živeli su duž reke Kolumbija na Pacifičkoj obali. Početkom 19. veka bilo ih je oko 16000. Živeli su u selima izgrađenim od kedrovih dasaka pokrivenih korom.  Bavili su se lovom i ribolovom. Veruju u dobrog i zlog duha, zvane Econe i Ecutoch. Njihovi šamani (zvani Keelalle) izvrsni su poznavaoci lekovitog bilja, a saplemenike leke svetim pesmama i plesom. Danas ih je ostalo veoma malo i žive u rezervatima Vašingtona i Oregona.

Arktička kulturna regija

Obuhvata oblkast Aljaske i severne Kanade. Ograničeni ekstremnim klimatskim uslovima surovih zima i kratkog dana opstaju veoma teško baveći se lovom i ribolovom. Vegetacije u ovoj oblasti krajnjeg Severa i večitog leda gotovo da nema, ali su se plemena bavila ribolovom i lovom na jelene, tuljane i kitove. Štite se gustim krznom ulovljenih životinja i kućama od leda i busena smrznute ledine. Populacija je mala zbog ekstremnih uslova za život i opstanak. Plemena ove oblasti su: Greenland Inuit, Labrador Inuit, Central Inuit, Banks Island Inuit, Western Arctic Inuit, Alaskan Inuit, Alaskan Yuit i Siberian Yuit-Aleut.

INUIT („Eskimi“)

Indijanski narod koji živi u negostoljubivim uslovima večitog leda, mraka i bez vegetacije okupljen unutar malih enklava obalnog područja Grenlanda, severne Kanade i Aljaske, te severoistočnog Sibira. Značenje imena Inuit je „real people“. Pripadaju Eskimo-Aleut jezičkoj grupi. Njihov tradicionalni stambeni objekat je iglo (snežna kuća), od komada leda. Prevozna sredstva su im kanui i sanke, odeća i obuća su od debele kože jelena i morževa. Njihova tradicionalna verovanja su vezana za animizam i šamanizam. Tipična su nomadska plemena u stalnoj potrazi za hranom i skrovištem.

Autor: Dragan Uzelac