Води Ного муње и громове
Коњ у пени, неоседлан,
надланица, живи бездан.
Тамо мртви пеку диње,
кољу коње, јашу свиње.
За осветом, као вазда,
слатка ли је, моја казна.
Беже сити и манити,
Невесиње – оца ли ти.
Патроним трећи
Рајко Петров ником не да
да преуми теглу меда.
Невесињска грабљивица
кида себа кожу с лица.
Немој, куме, баш толико,
на мрења си многа свико.
Жив ми био, буди крагуј –
те Расткову круну благуј.
Аутор: Бојан Бошковић
