Поезија посвећена Рајку Петрову Ногу

Води Ного муње и громове

Коњ у пени, неоседлан,
надланица, живи бездан.
Тамо мртви пеку диње,
кољу коње, јашу свиње.

За осветом, као вазда,
слатка ли је, моја казна.
Беже сити и манити,
Невесиње – оца ли ти.

Патроним трећи 

Рајко Петров ником не да
да преуми теглу меда.
Невесињска грабљивица
кида себа кожу с лица.

Немој, куме, баш толико,
на мрења си многа свико.
Жив ми био, буди крагуј –
те Расткову круну благуј.

Аутор: Бојан Бошковић

Scroll To Top