(izbor iz poezije)
GAR
izazov te svirepe beline
podseća te
na stvaranje Sveta
trag koji ostavljaš
(koji uostalom tako dobro poznaješ)
vodi te nekuda i negde
to je onaj garež
kojim komadaš pijace i groblja
kao uprljani Grad
utrnuo od istrošenosti
koji redovno posećuješ
pod krabuljom ketmana
habanja koja si mu priređivala
beskonačne noćne šetnje
zaobilaženje sopstvene ulice
uostalom majstor si za to
loš prizvuk i kreće udarac
to možeš uvek
možeš
ovde i sad
ne sutra
ne tamo nekud gde želiš da odeš
fjordovi i napuštena ostrva
su još daleko
unapred znaš kako se to radi
kroz hrpu skrivenog iskustva
stečenog u nitogenskim falelama
kuhinjama pištolj male
trebaš samo biti tužna
neutešena i pomalo sama
izbor po meri stvari
i sopstvenom starenju
već će samo doći
jer sve je to reka
Danube
ispred i iza nas
začini i tvoje majstorstvo
već će odraditi svoj
deo toka
onako kako se trooka riba
iznad zimovnika hvata
negde kod pristaništva Prahovo
šest dana euforije
i zanosa neizbežnog konflikta
to je tvoj kućni raspored
u vreći za spavanje
zvonjave julske noći
neizbežnog ukusa
slatka od vatre
GORKO NEZNANJE
na radiju gotovo nežno svira
nemačka himna
takav je program
na redu su valjda nacionalne himne
u delima prevelikih autora
o kojima znamo previše
i gotovo ništa
što je uvek isto
kada i sami ne znamo
ko smo
PITANJE
jesam li alkoholičar
to sam nikad nisam zaključio
mada su mi mnogi najčešće
u besu rekli da jesam
cirkao sam dosta
odnosno uvek kad sam mogao
poslednjih godina
najčešće sam
i
najčešće ujutru
voleo sam da mi dan
tako nekako krene
niko mi nije bio potreban
nikakvo društvo za priču
slušanje još manje
samo
malo tekućine
idelna doza je bila
od 02,5 do 0,5l
malo muzike
soba prozor i koja knjiga
svet je napolju užurbano krkljao
u svom loncu šarenih splačina
radnici gubili svoje duše
u žaru i pepelu privatnog pakla
ja sam uživao sanjareći
uz omiljenu muziku
finu izmaglicu koja stvara opijenost
sve je bilo tu
sve je bilo lako
barem tog dana
druženja sa samim sobom
i da
jesam li ja alkoholičar
Autor: Saša Skalušević Skala
Naslovna fotografija: Leonid Šejka, “Odaja omega”, 1967.
