БОЖАНСКА ПЈЕСМА
Савладај у себи искушење,
одустани од крхких ријечи.
Савладај у себи гордост,
одустани од завидних обећања.
Савладај у себи сујету,
одустани од запитаних осмјеха.
Кад искушење занијеми,
гордост оглуви, а сујета обневиди
загрлиће те божанска пјесма.
СЛОВО
Има једно слово непробојно
панцир слово, завој слово
грч слово, зуб слово,
прст слово.
Има једно слово скупо,
драгуљ слово, сеф слово,
трн слово, шум слово.
Има једно слово,
једро носи, шуму коси,
камен просијава
и у љубичастом
облаку свија гнијездо
опелом сна.
ОСМИЈЕХ
Осмијех је
карта за путовање,
раскрсница између
радости и туге.
Осмијех је
ноћна птица
застала
на свјетионику.
Осмијех је
застава с јутра
на лицу
пораженог побједника.
ПЈЕСМА СА ТОБОМ
Пјесма протиче
космичким путоказом
сопственом слободом
и
изоштрава сјенке
прегласаних мисли.
Да би пјесма опстала,
не треба јој похвала
ни слава,
тек збиљски
крстолик изглед.
Она урања
у бит твог ћутања
за Њом.
МОЈ ТРАГ
Из непознатих разлога
отвара се познато.
Зрно на облаку,
проходна кост.
Свевид.
Тишина исцјељује,
испраћа и смирује.
Из познатих разлога
отвара се непознато,
магла одроби видик,
тихо је дисање.
Осврћем се,
свој траг видим.
Ауторка: Валентина Милачић
