Немамо ничег. Ни лорда, ни мисионара.
Наш лорд је црв.
Запеваше доле музе бега,
Нестале су буне, брда и стене.
Ни бајке, ни грома не имадосмо,
поједе нас наш црв.
Немамо ничег.
Ни лорда, ни мисионара.
Наш лорд је црв.
Распеваше се гробља и дубине
полегаше ветри зоре по слабинама;
ни бајке, ни грома за нас нема;
Ни става, ни потомака.
Оста нам једино наш црв.
Ој.
Он је наш топос.
Ауторка: Горица Радмиловић