Музичка издања која сам одувијек избјегавао да послушам била су управо она чији су називи почињали са „Тhе best оf…“, без обзира чије се име налазило у наставку те фразе. Мислио сам да такве ствари нису за мене, а и то да извођачи путем њих настоје само да се „приближе“ оном дијелу публике који се „пали“ искључиво на хитове.
Међутим, Кебра ме је „преварио“ са називом „Играчке се возе левом руком“ (иначе, стихом из пјесме „Драгон“, са албума „Или пет минута испред тебе“ из 1996. године), па сам, упркос том називу, помислио да се ради о сасвим новим пјесмама ових новосадских алтернативаца. Додуше, и ја сам био гладан новитета Обојеног програма, посебно након, у поређењу са ранијим издањима, поприлично слабог албума „Да ли је то човек или је машина“.
Већ при „бацању погледа“ на листу пјесама са „Играчке се возе левом руком“ (2009.), постао сам сумњичав, јер сам прочитао да су ту „авиони“, „мозак“, „дали“, „речи“, „сви“… Иако се не ради о оригиналним називима тих пјесама, већ је било јасно да су то баш оне на које ја мислим, у шта сам се увјерио и при слушању. Но, оно што ме је посебно одушевило и промјенило моје мишљење о оваквим албумима, било је то да је Кебра одлучивши се да промјени називе пјесама, мијењао и аранжмане истих, а на некима је дошло и до минималних корекција када су текстуална рјешења у питању.
Све композиције су поново одсвиране и отпјеване, тако да је „најбољем“ издању Обојеног програма, Кебра удахнуо душу и дао једну посебну снагу, такорећи. Укратко, поново уложен труд је од старих ствари начинио сасвим нове, које вриједе да буду пажљиво послушане и од стране оних који активно прате рад ОП-а од самих почетака.
Знајући да приликом вожње играчака левом руком, долази до неопрезног судара испод стола, рећи ћемо да су Кебра и екипа десном руком начинили ово ремек дјело, јер у њему грешке, као знака неопрезности – нема!
Уживајте у КУЛТ препоруци Небојше Чандића!
