(избор)
ЕНЦИ
Дани прескачу своју вијачу, вријеме им задаје
хулахоп,
и све је то хоп-цуп енци менци космоса.
Игра годишњих доба на моме лицу, представа годишњака
на
опалом лишћу, смјена генерација у темепературној
разлици. У декомпресији јутарње магле и вечерња
замагљеност
пред очима.
Стварно, али стварно знам као нико описати, мајсторски
описати,
суптилно лирски јесен, постићи сврху. Што оно кажу,
умијем поентирати празнини
унаточ.
И сад, полемика је лишена заваравајућег заноса,
увод је катарзичан осврт комплетне прегледности
анамнеза,
успостављена комуникација, обострано повјерење,
помиреност, и неопходна стабилност мисли кроз јасну
визију ријечи као права на слободу окупљања слова која
представљају
одабране носиоце
значења.
ЕНЦИ ДРУГИ ДИО, ЈУТРОШЊА ПРЕРАДА
Дани прескачу своју вијачу, вријеме им задаје хулахоп,
и све је то хоп-цуп енци менци космоса.
Игра годишњих доба на моме лицу,
представа годишњака на опалом лишћу.
Смјена генерација у температурној разлици,
у декомпресији јутарње магле и вечерњим маглицама
пред очима.
Стварно, али стварно сам лабилна личност
и јутрос мислим да су моје пјесме промашен случај.
Безвезе им је суптилност лирска
безвезе су овако суптилно лирске.
Празнина поентира и подстиче опћу несврху.
Што би оно рекли племенитом напору унаточ.
И сад полемика је лишена заваравајућег заноса,
увод је катарзичан осврт комплетне прегледности
анамнеза,
успостављена комуникација обостраног неповјерења,
помиреност у несигурност власитих снага, и неопходна
мисао јасне
визије ријечи као права на слободу окупљања слова,
ничим изазваних одабраних носилаца
бесмисла, безначајности, безнађа.
МЕНЦИ
Средина је дана, нова дубиоза, долазим до закључка
да сам у прве двије везане поезије, иначе, е баш нај
стартовао.
Кључ је100% у менци-енци.
Времена су наопака,
системи као и личности често имају погрешну слику о себи
тако и обрасци.
Ја нисам никад био уобрашчен човјек, још мање
уображен.
Ја као и сви часни угледни узори не могу а да не признам
јавно своју грешку,
и искрено кажем хулахопцуп-хоп.
И сад, полемика је лишена заваравајућег заноса,
увод је катарзичан осврт комплетне прегледности
анамнеза,
успостављена комуникација обостраног оностраног
третмана исправног приступа стварима, појавама
друштву и појединцу, факторима стихова, свим
потешкоћама,
унаточ.
Подневно помирење дана и ноћи, пунине и празнине,
неопходна јасна мисао у нејасноћи визије ријечи као права
на
слободу окупљања слова као одабраних носилаца нових
снага изричаја,
изражајности, и увјерења.
Аутор: Ален Алиспахић
