Kао сећање на сусрет српске књижевнице Јелене Ј. Димитријевић са великим индијским песником Рабиндранатом Тагором
̶ У знаку два јубилеја ̶
Поводом јубилеја ̶ 155 година од рођења српске књижевнице, добротворке и светске путнице Јелене Ј. Димитријевић (1862-1945), али и поводом јубилеја ̶ 90 година од њеног пута у Индију, објављено је реиздање путописа Писма из Индије.
У новопокренутој Едицији „Ризница”, српска књижевница, научни истраживач и самостални издавач др Ана Стјеља, приредила је и објавила ново реиздање дела Јелене Ј. Димитријевић. Своје дугогодишње бављење ликом и делом ове књижевнице (крунисано докторатом Елементи традиционалног и модерног у делу Јелене Димитријевић, 2012. пропраћено иницијативом за подизање спомен-плоче на кућу књижевнице, 2009. и веб-страницом покренутом 2016. године) те проучавањем индијске културе, књижевности и духовности, као и веза индијске и српске културе, крунисала је реиздањем овог веома занимљивог путописа, првобитно објављеног 1928. године у Београду.
Идеја о реиздању путописа Јелене Ј. Димитријевић под насловом Писма из Индије, јавила се превасходно из жеље да се скрене пажња на ово, по обиму мало, али по значају врло вредно дело српске путописне књижевности и културе. У напомени првог издања стоји да путопис Писма из Индије представља одломак из неиздатог дела С пута око света. Српска књижевница Јелена Ј. Димитријевић, у Индији је боравила 1927. године, а своје утиске о индијским градовима које је обишла и сусрету са највећим индијским песником Рабиндранатом Тагором, сажела је у два писма, односно две епистоларне целине. Важно је нагласити да је српска књижевница и путописац Јелена Ј. Димитријевић, кроз ово невелико дело, заправо дала изврстан преглед индијске, понајвише хиндуистичке традиције, успостављајући тако однос између религије, културе и традиције односно идеје мултикултуралности као главног постулата на коме почива Индија. Такође, она је публиковањем овог дела свом роду у аманет оставила један драгоцен траг оличен у запису о свом сусрету са највећим индијским песником Рабиндранатом Тагором и то у његовом дому, у његовој Индији. Осим што нам је пренела извесна знања о Индији, она нам је директно пренела и Тагорова размишљања и идеје на чијим темељима ће, временом, израсти значајне институције индијског друштва, превасходно у домену просвете и образовања.
Ово реиздање доноси нови осврт на Јеленино путовање у Индију. Оно што га такође разликује од оргиналног издања, јесте превод на енглески и хинди језик. За превод на енглески језик заслужан је Жељко В. Митић, а за превод на хинди језик заслужна је Латика Ћавда (Latika Chawda).
Овом књигом, односно путописом из далеке и „мистериозне Индије”, Јелена Ј. Димитријевић је потврдила да је заправо била истински амбасадор српске културе и књижевности у свету.
Ауторка: Ана Стјеља
