KULT preporuke ovog puta nude nešto drugačije.
Vraćamo se u 1988. i prisećamo se prvog albuma jugoslovenske, mračno – ambijentalne, gotičke grupe: PSIHOKRATIJA sa nekoliko tekstova i muzičkih numera.
Noge u betonu i tela bez krila
u faraonskoj odeći
a ispod nje
običan sjaj
Koraci – prazni i usamljeni
na ispucalom asfaltu
Zvukovi, zvukovi koji vas vuku
svojim nitima
odvraćaju pažnju od svetla.
REFREN
Priviđenje, sasvim lako
osvaja stopu po stopu – Vas
Vi to više niste
ali, lažete
Sve je tako muklo u ovoj pećini buke,
i sve tako glasno u pustoši beskraja
Snovi i nemar vode bitku
na bojnom polju vaših tela
I sva ta nema stvorenja
utrkuju se da, što pre,
otvore usta
i iznesu na svet – svoj sram
REFREN
Priviđenje, sasvim lako
osvaja stopu po stopu – Vas
Vi to više niste
ali, lažete
IZ POMRAČENOG UMA
(u originalnoj verziji – IZ POMRAČENOG UGLA)
Usijane ruke na izgubljenom snu
gledam isti dan,gutam isti dah
Strahom – kao juče – oblepljeni zidovi
Čijim snom hodam? Čiji gutam sram?!
Trenutak pobede – odzvanja u glavi
oči sjajne – od otrova
Kriješ se u pesku – zatrpavaš dan
poziv tamnog ponora – odzvanja
Ružičasto jutro – Ti – dozivaš
razočaran u noć – oplakuješ
Teraš svoju sudbinu da pomeri prst,
a znaš da ne postoji, rođen da umireš
Iz pomračenog ugla…
Zaleđena stena, u tebi – otkucava
poslednji tren – krupnog koraka
Zaključana vrata,kugle padaju,
pred naporom jutra – osunčani dan
Štit od tankog stakla – razbijaš
bojiš svoju krv sjajnim otrovom
Iz pomračenog ugla
Pogled načet prazninom tela,
oko pojasa snaga,oko pojasa kraj
toliko ptica, raširenog kljuna
u polutami ćelija
Zavezanih nogu,prekrivene glave
hodam žicom – paukovih maštanja
ropstvo prvom jutarnjem dahu
čini glas nemoći – nestalim
Skrivena laž iza gvozdenog lica
vreba pokret ruku istine
od magle gradim,u tami pričam,
glačam postelju od mermera
Uranjam u tamne vode sna,
avet surovosti, pukotine prošlosti
Vetar sa neznanim pticama
pokušava da ubije
Borim se protiv jedinog pobednika,
želim još jedan dan
Java kaže – danas je danas,
a reči su lukavo lažne
Gramzive ruke drže me u svetu
tamnica i mačeva
Senke bezličja – igraju nad mojom senkom,
nad mojom senkom
One su suton stvarnosti – suton stvarnosti
REFREN
Čujem poziv čoveka u belom,
tražim kamen mudrosti
Odlazim u sferu nebesa,
bežim od senki bezličja
i uspevam
Bezsana zvonjava naređuje da spasavam,
ne želim da se izgubim između podnožja i vrhova
Java kaže – danas je danas
a reči su likavo lažne
Gramzive ruke drže me u svetu
tamnica i mačeva
Senke bezličja – igraju nad mojom senkom,
nad mojom senkom
One su suton stvarnosti – suton stvarnosti
REFREN
Čujem poziv čoveka u belom,
tražim kamen mudrosti
Odlazim u sferu nebesa,
bežim od senki bezličja
i uspevam
Koraci na pšodiju na zemlji,
siva lica,tužne oči
u kavezu drvenom i zlatnom,
otrovni dim – štiti od hladnoće
U teatru tuga – šta je to?!
Neko viče – Mora biti Kraj
Lakrdijašu zauvek ućuti,
zatvori se u limeni sanduk,
pokupi delove svoga tela
koje si namerno isekao
U nekoj,možda,sumnjivoj igri
pronađeš ukaljanu čast
Greja nas ista sudba,
hrani nas ista kletva,
zovemo se – smeh i pustoš
i pričamo o svemu tom
U nekoj,možda,sumnjivoj igri
pronađemo ukaljanu čast
U teatru tuga – šta je to?!
Neko viče – Mora biti KRAJ?!
PONOĆNI HOD
Na vlažnom licu velikog grada,
stojim i čekam poslednji tren
Znam da još noćas neće doći,
ali,možda sam bliži nebesima
Hodam u snu i čekam jutro,
hoću da zaboravim
Udišem miris ponoći,
postajem senka drveta
Muzika, tekst, aranžmani: Gorjan Krstić
.
