ОТРОВ(А)НА РЕЧ

истина је змијски отров

испод краљичина покрова
ври крв и бес

жиле жуборе
спајају језик и реп
ка вртлогу песка

киша и нож
спирају зрна
језик пуца
вода није црвена
епидермис гори
све(т) добија удове

вриштим на робове сломљених крила
без сензора за бол
на ударац магле,
на кишу,
на сунце,
ђубриво
и врх зграде што мами.

дно морала на дну
Олимпом се зове

буди моћан
и падаћеш у месту
буди тужно свој
и летећеш дубоко

у тишини.

Ауторка: Мина Кулић

Scroll To Top