истина је змијски отров
испод краљичина покрова
ври крв и бес
жиле жуборе
спајају језик и реп
ка вртлогу песка
киша и нож
спирају зрна
језик пуца
вода није црвена
епидермис гори
све(т) добија удове
вриштим на робове сломљених крила
без сензора за бол
на ударац магле,
на кишу,
на сунце,
ђубриво
и врх зграде што мами.
дно морала на дну
Олимпом се зове
буди моћан
и падаћеш у месту
буди тужно свој
и летећеш дубоко
у тишини.
Ауторка: Мина Кулић