Мирише на април (поезија)

Мирише на април

Мирише на април,

На наше време,

Време или невреме не знам како то да назовем,

Мирише ми на наш почетак,

На упознавање и на лептириће у стомаку,

А глава,

Глава у облаку.

И оне порукице да се прошетамо сами,

Фале ми ти дани.

Сада те гледам из далека а у себи говорим

„Стани!“

Усне ми осташе неме,

Нисам се скоро дружила са срећом,

Нема среће кад ми нема тебе!

Све је почело оне дивне топле ноћи,

Мрак и твоје чаробне очи…

Усне попут ватре,

Руке попут мелема за моју душу…

Купио ме је твој поглед

Као да за патњу не зна.

Било је као у сну,

И тако се и завршило,

Прераним буђењем,

Са једним лепим сећањем!

Ауторка: Ана Миливојевић

Scroll To Top