Мирише на април
Мирише на април,
На наше време,
Време или невреме не знам како то да назовем,
Мирише ми на наш почетак,
На упознавање и на лептириће у стомаку,
А глава,
Глава у облаку.
И оне порукице да се прошетамо сами,
Фале ми ти дани.
Сада те гледам из далека а у себи говорим
„Стани!“
Усне ми осташе неме,
Нисам се скоро дружила са срећом,
Нема среће кад ми нема тебе!
Све је почело оне дивне топле ноћи,
Мрак и твоје чаробне очи…
Усне попут ватре,
Руке попут мелема за моју душу…
Купио ме је твој поглед
Као да за патњу не зна.
Било је као у сну,
И тако се и завршило,
Прераним буђењем,
Са једним лепим сећањем!
Ауторка: Ана Миливојевић