Није нам лако, схватите.
Уложићемо дете за мини кредит.
Што да нам пада толико тешко,
кад причом све се уме да среди?
Били смо и много вредни,
планирали дуго овај пут далеки.
Стога, оправдано мењамо зиму
за једну тропску врућину.
Време је да се пакујемо брже.
Послушаћемо савет драге воље
– При лету обавезно попијте неки
јачи лек против мучнине.
Тако биће боље. –
– Дете је веома разумно, –
каже питома бебиситерка нека,
по реду, не зна се која,
можда чак пета, седма,
ма, бесконачна,
њему свакако далека.
Не, љубави, није мама далека,
само морам мноооого да радим.
Знаш, о оној тети ти причам!
Сетићеш се сигурно!
Носи титулу „бебиситерка века“!
У парку смо је видели с неким као ти малим.
Она ће много да помогне мами,
па тако неће ни посао да пати
кад се ја кући вратим.
И по истом парку ће с тобом да шета
она од малопре фина тета
и бди над мојим украсом света.
Је л’ се беше то тако каже?
Хеј, па, неће тебе нико да лаже!
Само се стрпи да прође сезона.
Вратићемо те сигурно!
Чекаћете нас ти и она испред неког перона.
Мада, тата је решен да идемо авионом.
Ко ће да се гужва у аутобусу оном?!
– Чека вас поклон у авио-сали! –
Још су рекли и – Дете позајми. –
Толико су узимали и крали,
ал’ тебе нам „сигурно“ неће,
веруј својој мами.
Не желимо да нам живот тек тако оде,
а и не тражимо неке ствари многе,
само од тебе мало слободе
и неки авион што вози до прве воде.
Макар да мрву поквасим ноге
у оном мутном, глибавом плићаку,
сланом водом отворим поре
и штрпнем дагњицу млаку.
Коначно је све спремно.
Диктирам таксисти адресу.
Хмм, да видимо…
Пасоши су ту сигурно.
Ништа друго нам и није потребно.
Да, све је у реду, вози нас на Теслу.
И где су сад сви ти силни људи?
И каква је ово мркла тама?
Над терминалом сија обавештење важно
– Кризни штаб је увео целодневну изолацију. –
– Госпођо, госпођо… – одзвања снажно.
О, па, то се неко обраћа нама.
– Мужа су вам одвели „тамо где иду луди“,
а за овај пут немате ни потпуну документацију
и док смо га притискали
успео је „на време“ да призна
да сте и дете заборавили.
Вежите се.
Почиње катаклизма! –
Аутор: Марија Вуксан
