Грло сијалице пре поноћи

Остали су идеали
из двадесетих година
густи као мокар
пепео у дну ноктију.

Све што си хтео,
под очима да иструне,
да када их склопиш
збиља задрхти и нестане.

Усамљен у каљавој тмини
тамнице – рођене младе главе
петљаш језиком у шести дан;
никада, никада, као данас сам.

Издаја дави као јутро сивог сунца
када није пролеће и
када не бива да човек
најпре поверује себи.

Волео би да си крилат
као млака сенка плавог кита,
макар покушај – насмеши се;
негде тамо десиће се мај.

Човеку у огледалу, април 27.

Аутор: Стефан Басарић