Малом Кикету није било више од шест година када је почео кришом да узима очеву гитару док је овај био на послу. Постао је један од најпознатијих шпанских гитариста и композитор класичне музике. Посветивши цео свој живот усавршавању технике свирања гитаре, утврдио је да од начина на који прсти десне руке додирују жицу у моменту произвођења тона, зависи његов квалитет (боја), јачина и носивост. Исекао је нокте на десној руци, свирао јагодицама прстију десне руке, а не ноктима, и тако добио посебан тон који ће остати особен за његову технику свирања. Дефинишући то као нов начин произвођења тона, положаја тела и руку извођача Тарега је написао читав систем вежби, скала, пасажа, компоновао низ етида, прелида и композиција да би демонстрирао ефикасност свог новог метода. Такав метод, у спомен великом мајстору, назван је Тарегина школа. После једног од успешнијих концерата у Валенсији, Тарега је упознао богату удовицу, госпођу Мартинез, која је постала његов покровитељ. Госпођа Мартинез је Франциска са женом и децом одвела у Гранаду где су остали неко време. Ту су настале најпознатије Тарегине композиције за гитару. По повратку, написао је најпознатије дело – Сећање на Алхамбру (Recuerdos de la Alhambra), и посветио га француском пријатељу, гитаристи Алфреду Котану.
Данас слушамо управо то величанствено Taрегино дело, изводи мајстор гитаре Andre Segovia.
Музичка препорука: Милена Кулић
