Lo-fi (од термина low fidelity) је музички правац који карактеришe лошији квалитет снимка него обично. Најчешће су то техничке сметње на снимцима као што су дисторзија, позадинска бука, зујање… Неки нискобуџетни снимци из 80-их и 90-их година ималу су ненамеран lo-fi звук због ограничења аналогног снимања и техничке обраде. Међутим, у неким случајевима намерно је искоришћен овакав начин снимања из естетских разлога. Lo-fi технику снимања су заговарали и други жанрови: indie rock, punk rock, hardcore punk, heavy metal итд. Термин је усвојен 1986. године када је DJ William Berger на радију WFMU недељно пуштао музику снимљену код куће под називом Lo-Fi.
Ariel Marcus Rosenberg, познатији као Ariel Pink, је амерички музичар рођен 1978. године. Његова музика позната је по lo-fi техници снимања. Радећи у радњи за продају дискова и слушајући све од Michael Jackson-а, преко R. Stevie Moore-а, Throbbing Gristle-а, Can-а и death metal-а, развио је енциклопедијско знање музике. Почео је да пише песме већ са 10 година и снимио је преко 500 песама.
Душан Захаријевић и овог четвртка оживљава једну интересантну музичку појаву:
