Зелено острво

острво Видо
Драган Николић као Милутин Бојић
велика плава кнедла у грлу
црвена ружа

реците лудој Сиси да није била луда
само рањена и побеђена победница
кажу затворена је и на отвореном мору
Ахил
рањени и победник
Кајзеров срушен мост
маслињак и Елизабетини вртови
добро је само док путује, док се не стационира
онда се све наново враћа – изгубљена Мудрост и наследник
који би можда успео да спречи Први велики рат
њена фотографија када је имала година колико ја сада
изгледа старо, а опет млађе од мене
па онда Бајрон, блажен међу женама
и замало Никола Тесла међу вртовима
велики мислилац

Pink Floyd на Паксосу
и пета асоцијација
на Антипаксосу шум тиркизне воде
на Гаиосу изазивање речи
и онда нигде, ту бивају изречене
руком, не језиком
деловима мисли, не целином разума

пет једрилица, нигде капетана
педесет три купача, ниједног пливача

пут свиле на Крфу
Буда који се смеје
гејшина одора
маске ноа
Шива у мирној тачки плеса
мушко или женско
и мушко и женско

бели камен обојен црном
опраће га плаво море
зеленог острва

чекати митску птицу
то је риба – птица за коју људи не верују да постоји
чекати и сутра
место: отворено море
велика плава дубина
нема је, а било је баш дубоко

сутрадан – била је ту
не, стварна
митска птица
коју нисам чекала

Касиопи
Албанија и наше једнако време
и она би могла да буде зелена, али је људи насликаше бојама пожара
па иди тамо где ти је нова кућа
Гоувиа
плажа за рехабилитацију
човек са штапом и колицима долази у девет
одлази у једанаест
баба у колицима за „пливање“ долази у једанаест и плута са њеним младим стараоцем до дванаест
једна девојка долази с њим
да коначно оде без њега
каже: „идем да пливам
ту те нема“
у води је на сигурном
на обали се дави
нека жена плута
е ту је плес, Елиоте
и средом и четвртком
Мананаан Маклир је ирски бог мора
таласи су гриве његових коња
епифанија
махаманвамтара – велика година
привремено помрачење ума, каже негде Џојс
и преко воде до неба каже

нацртати тетоважу воденим бојама
замислите Десу Максимовић са тетоважом
ни невина ни наивна, прича се
кад смо код тога – велики кактуси и кумкват
и поред поморанџина кора
жена стена
и мушкарац пена
па се из те пене роде жене

доста,
иди и плеши по последњи пут
не спавај, на мору си

Ауторка: Марија Живковић 

Scroll To Top