ИЗБОР
Полуотворени прозор у стану твојих родитеља
хлади ти прву јутарњу кафу
децембар је али још није зима
врелина шољe изазива ти узнемиреност
као поподневна свађа у згради
као непрегледно поље опушака
које затичеш у градском парку
сркнеш ли врелину кафе
сркнуо си сво трње искустава
које ће доћи након младости
проспеш ли њен талог
окренуо си главу од злочина и неправде
МРАВИ
Мрави из нашег стана су нестали
приметили смо то тек када смо се
пробудили из наших памучних снова
нестали су из наше меке кухиње
нестали су из ламперије што крцка
нестали су са бајковитог пода
окруњених киселих зидова
кoје су тако весело померали
као вешти тесари и дунђери
ми то никад нисмо успели
мрави су нестали из нашег стана
истина је да им нисмо задали
никакав ударац ништа што би их
попут леденог таласа одбацило
тамo откуда су дошли
или су они одувек били овде
тек мислим да прстом кроз ваздух
нисмо покрет направили
виђали смо их како у помало веселим колонама
трчкарају за нашим остацима
јуре кроз своју визију непрестаног рада
или штете што му често дође исто
гњечили би их равнодушно прстом
нисмо били од оних што ни мрава
не би никад згазили
можда су нас зато и напустили
ДИВЉИ ДИВЉИ
Дивљи тренуци прате твоје сећање
на младост снагу и опојно вино
заносне мирисе девојака и жена
које си тако лако узимао
као што се кида презрела смоква
са грма који ти се нађе на путу
често одсуствовање са више него
блатњавог кућног прага
ноћне шетње туђим градовима
плач ситне деце коју си виђао у пролазу
не знајући баш тачно колико им је година
стидећи их се ако те у пролазу
очеше каква расна општинарка
сада само подмукли јутарњи кашаљ
прати твоје тупе речи одапете у времену
мисао утопљену у ишчекивању смрти
Аутор: Саша Скалушевић Скала
