меморијам
Веселе осамдесете
су појеле своју децу.
Током деведесетих
умирали су једно за другим.
Право време за умрети.
Погледај
сиве, бетонске зграде
и редови бодљикаве жице
и људи, људи
каменице, барикаде, тенкови
и пендреци, шлемови, очњаци
и чланци у новинама
“жртва залуталог метка”.
И вриште мајке,
док разрованим улицама
промичу тенкови,
црвени од срамоте
и бат цокула
одзвања
одзвања
као звона
на заборављеним храмовима.
И сваки пролазећи трен,
већ је историја,
док очеви
пендрецима
милују своју децу
пендрецима
и изнова, изнова
промичу исте слике,
бетонске зграде
и редови бодљикаве жице
разроване улице,
калдрма.
Хук копита
у даљини.
Право време за умрети
…не заборави
Ауторка: Цеца Станковић Авакумовић
