„Писма из Мисира“ Јелене Ј. Димитријевић

Објављено реиздање путописа „Писма из Мисира“ Јелене Ј. Димитријевић

поводом јубилеја – 90 година од првог издања

Удружење за промоцију културне разноликости „Alia Mundi“, у својој едицији „Ризница“, објавило је реиздање путописа „Писма из Мисира“ српске књижевнице Јелене Ј. Димитријевић (1862–1945). Kњига је објављена поводом јубилеја – 90 година од првог издања. Уредник и приређивач овог реиздања је др Ана Стјеља која је докторирала на тему живота и стваралаштва Јелене Ј. Димитријевић.

Kратки путопис под насловом „Писма из Мисира“ који је Јелена Ј. Димитријевић објавила 1929. године у Београду, настао је три године након што је српска књижевница путовала у Египат. Она је 6. маја 1929. године на позив Народног Университета у Београду одржала предавање на тему свог боравка у „Мисиру”, што је заправо само потврда да је овај путопис, баш као и путопис „Писма из Индије“ (који је објављен само годину дана раније), послужио као едукативни материјал, и препорука за читање, како студентима, тако и професорима тадашњег универзитета у Београду.

Јелена Ј. Димитријевић је у Египту боравила 1926. године, да би неколико година касније, у форми писама, сажела све своје утиске о „земљи фараона”, презентовала их у оквиру свог предавања, а потом их и публиковала. Иако се ради о публикацији невеликог обима, ипак, захваљујући Јелениној интелектуалној радозналости, путничком авантуризму и књижевној умешности, „Писма из Мисира“ доносе низ занимљивости о обичајима и култури Египта које и данас могу да се читају са несмањеном пажњом. Оно што посебно вреди нагласити јесте да је ово једно од ретких дела Јелене Ј. Димитријевић у коме она у свој фокус не ставља жену, већ је суочена са особитом лепотом и колоритом Мисира и старог, а увек младог Нила, забележила своје „сусрете” са вишемиленијумском традицијом Египта.

Kратки путопис из Египта под насловом „Писма из Мисира“ чине два писма, седмо и дванаесто писмо, која су заправо представљала увод у много обимнији и озбиљнији путописни подухват који ће кулминирати 1940. године објављивањем путописа „Седам мора и три океана. Путем око света“, што је свакако најзначајнији путопис Јелене Ј. Димитријевић. Треба напоменути да су одломци из ове публикације из 1929. године објављени у два наврата након смрти ауторке, и то у књижевним часописима „Багдала“ (год. 54, бр. 491, Kрушевац, 2012, стр. 10–15) и „Енхедуана“ (год. 1, бр. 2, Београд, 2019, стр. 65–79).

О књизи „Писма из Мисира“ писала је слависткиња Магдалена Kох у свом раду под насловом „Модернистичке и постмодернистичке репрезентације египатске стварности у српској књижевности 20. века (Јелена Димитријевић – Јован Дучић– Исидора Бјелица)“ објављеног 2007. године у оквиру зборника радова Међународног славистичког центра, и Данијела Стефановић у свом раду под насловом „Писма из Мисира Јелене Ј. Димитријевић – заборављен антрополошко-историјски оглед“ објављеном 2009. године у оквиру зборника радова „Антички свет, европска и српска наука“.

Циљ издавање ове, обимом невелике публикације Јелене Ј. Димитријевић јесте давање доприноса реиздању свих дела које је ауторка објавила за живота.

Scroll To Top