Замисли,
дођеш и не одеш,
јер пристигао си тамо
одакле не желиш више да полазиш,
јер доведен си тамо одакле си кренуо
одлазећи, а стално стижући
Јер схватио си да је ипак долазак
твоје враћање себи
Замисли,
одеш и не вратиш се,
а останеш ту,
и зјапиш у безвременском трајању
изгубљен,
протеран од свога,
одбачен од себе,
похитао у спас,
а спас осећаш далеко
Па ти тако гори под ногама јер не пристижеш себи,
А одмакао си се од себе,
одлазећи си се враћао
и ниси нигде остајао
Замисли,
вратиш се,
и не препознаш више себе
у туђини туђих туђију
Замисли,
не можеш више да кажеш
да остао си ту,
јер казивање те не искупљује
пред оним што више нисам
Замисли,
дођеш и пожелиш да не одеш,
а за мене си отишао
И онда кренеш
а враћа те,
покушава да те врати себи
А ја одем и не вратим се,
сећајући се одлазака
И нико нигде не пристигне
и хода изгубљен
А могао је да живи спокојно,
без долазећих одлазака,
без непристижућих долазака
Ауторка: Милица Медић
