Једнога дана, ушавши на свој фејсбук профил, видјех да ме чека захтјев за пријатељство. Ништа необично, рекли бисмо сви. Не догађа ми се то константно, али опет, сасвим обична ствар. Међутим, овога пута ће се испоставити да то није био сасвим обичан захтјев. Послао га је извјесни Синке Црни. Помислио сам да се ради о још једном од оних полулажних профила који служе да рекламирају издавање и продавање станова или да се ради о неком лику с којим сам мишљење размијенио на некој страници или групи најпопуларније друштвене мреже. Ништа од тога, али ни даље нисам могао ни претпоставити да ће се радити о човјеку чије ћу радове радо препоручивати свима који уживају у истим филмовима, у којима, испоставиће се, уживамо и Синке и ја. Након пар дана стигао ми и приједлог за, „фејсбучким“ новоговором речено – „лајковање“ странице „Црни Синке на таласу црном“.
„Шта је сад ово?“ – питао сам се. Прије него што сам се двапут то запитао, открио сам о чему се ради. Калемљење, поштоваоцима „црног таласа југословенског филма“ у које се и сам убрајам, добро познатих фраза на електронску подлогу, Синкетова је јача страна. Тренутно ради на пројекту „Озвучена црно, бела прошлост“, након што је завршио рад на још једном пројекту, који је носио назив – „Звучна књига историје“ у коју на исти начин „уписује“ исјечке из говора свима познатих личности, које су, на овај или онај начин, утицале на ток свјетске, а самим тим и наше историје.
Но, „црни талас“ ми је омиљен, па ће музичка препорука за овај четвртак бити изабрана из првог од укупно пет дијелова „Црни Синке на таласу црном“. У питању је композиција „Црна хаљиница“, за коју је инспирацију Синке пронашао у филму „Узрок смрти не помињати“ Јована Живановића из 1968. године.
„Зар теби црну хаљиницу?“
Музичка препорука: Небојша Чандић
Насловна фотографија: Crni Sinke