Избор из поезије: 72, Младежи

72

Замисли
сахраниш једног дана
неку (било коју) персону.

Кад се поворка разиђе
у ситан сат
та особа прокрви
освести се
лежећи беспомоћно у раци
у ковчегу
у лоше скројеном оделу
и кратонским ципелама
и следећих 72 сата
живи гледајући у мрак око себе
удишући спарину угљенисаног
ваздуха.

И нико за то никада
не сазна.

Замисли
као пловак на води
без садржаја и смисла
плута нека персона
(било која)
у времену
чекајући да је
један трзај чељусти
повуче до самог дна.
где престаје дисање.

Замисли
72 сата
или
72 године
тако
– исто је.

Нико никада не сазна.

Младежи

Били сте, сигурно
некада
на базену, на улици, у возу
или по склоништима.

На тим местима,
као и свим другим местима,
људи су обележени
додељеним временом.

Није важно
да ли, безнадежно, режу своје месо
боду иглама јагодичне кости
уграђују фарбају подмлађују крпе
лепе избељују убризгавају,
некако краду време
или га купују.

Сви они имају младеже по себи.
Мање или веће. Или читаве космогоније
по кожама.

– За све неуверљиве
питајте, слободно, комшију Петра.
Он ради у мртвачници.

Аутор: Стефан Басарић

Scroll To Top