Ирена Страценски: Инфинитив прашине (поезија)

Инфинитив прашине

Размножавати се на сценама живота
– од слика правити апокрифе.
Жуљати око
– шмирглати видике.
Чучати негде усред коморебија
– постати шљокица под одређеним углом.
Прекрити дневник снова
– штитити мистерију.
Опрати се у води
– начинити камен.

Усна дупља

Трпе ли зуби
Од неизговорених речи,
Што се котрљају по дупљи
Када сањаш ноћу,
Кад машташ дању,
Кад прогуташ мисао
Промућкану да би лице наместио у осмех?
Жуте ли зуби
Од киселина горких речи
Које не изговориш?
Таложи ли се плак
Плаховитих ћутања која прозује телом брзином ветра?
Полирају ли се свим бисерима који леже на врху језика?
Оштре ли се љутином прогутане чорбе дана којом си опекао слузокожу усана?
Постоји ли стоматолог који се бави механизмом речи што се ваљају преко зуба, скида ли се каменац са њих?
Чисти ли, тако, хемија пасте
Све оно што се креће по усној дупљи?
Јесу ли твоје речи проПолисне, менталне или са укусом неког другог љуБиља?

Трик броја

Данас вежбамо трикове.
Ако желиш, извуци карту из шпила,
Тачно ону са омиљеним бројем.
И запамти га, а карту смести међу прсте и претурај је по руци којом се користиш.
Љубазношћу према себи, тај број помножи са сваком секундом свог деловања.
Упутство је резултат: колико минута
ти ваља стајати у реду маркета
док не добијеш оно што плаћаш скупље него што вреди,
Биће толико тушираш или жваћеш свој оброк. Толико је минута потребно за репарацију твоје мисли.
Азбука ти даје толико слова да скројиш идеју.
Волети толико људи истотрено је могућно твоме срцу.

Пратим моду

Зелени огртач шетам по стану
Да у јесен раменима дам живота.
Све су шуме посекли.
Ја само пратим моду.
У зеленој торби носим женске тричарије
И зглобу отежавам ношење света на длану.
У шаци је невидљива гранчица.
Ја само пратим моду.
И куда год упрем трептај, у зеницу стану прозори.
И нема птица,
Повијале су за неким пољима.
Купићу зимзелене рукавице, или можда шал, то није ништа значајно, то је боја сезоне.
Ја само пратим моду.

Ауторка: Ирена Страценски

Scroll To Top