Не заборавимо,
наградити само
онда када није међу нама,
Јер, не прија људима разговор:
Морали би пажљиво ући под
Језике.
Мајке су, верујемо, спремне
да подносе бол
и неће бити прве
са звездом у грлу,
са потковицама у очима
са ногама подвезаним језиком.
Ко не добије прописано – умире.
Ипак, живот траје после епитафа.
Могле би да нас поломе,
да нас до груди закопају,
пољупцима у рамена.
Мајке су ствар осећања.
Тек када затражимо јаче од Сунца
(да бисмо га са потиљка склонили),
поветарац ће нам загрлити чело.
Ауторка: Горица Радмиловић
