Тhe rhythm is really gonna get you. За све оне који се сећају деведесетих када је жива историја била једно, а цртана друго, врло добро знају шта је била музика и како се музиком комуницирало. Управо те деведесете давале су много више од очекиваног, а млади извођачи наилазили су на како комерцијалне али и политичке конфронтације са јавношћу. Из такве жилаве атмосфере рађају се најжилавији репрезенти скривених страсти, јаких тонова и еротике која је будила и јачала звук који је могао много. Фронтмен групе GIFT, Јован Матић, био је оснивач тзв. групе Seven sisters која је 1991. године својом музиком кренула у борбу против цивилног рата који је беснео у тадашњој Југославији. На самим почецима, овај бенд био је више протест него сцена, више борба него сама музика.
Идеја првобитне групе Seven sisters била је да се у време блокаде, када су границе биле затворене a по неком неписаном правилу омладина отворенија и спремнија на нову бунтовну музику, пружи тадашњој популацији у Србији прилика да се ослободи и ужива уз хитове чувеног David Bowie-а, Nick Cavе-а, групе The Cure, Sisters of Mercy, Iggy Pop-а, Love and Rockets и других. Након краће паузе поново су се представили јавности под новим називом GIFT са проширеним и оживљеним репертоаром неких од највећих хитова. Обједињени новим ритмом, сценом и кореографијом постали су жесток спој Depeche mode-а, David Bowie-a i Marilyn Mansona,у комбинацији са већ поменутим групама. Управо границе које су некада срспку музику одвајале од енергичног бунта британских рок састава, постају једнако апсурдне као и помисао да се на једном простору у свега 3 сата најквалитетнијег времена не могу пронаћи најразличитији тонови, ритам и пре свега музика као једно.
Први сусрет са овим необичним саставом, био је сусрет са другачијом енергијом, искуством али и невероватним поигравањем чулима. Добар провод и потпуно препуштање слободној игри прљавих мисли којој само музика даје скривену интиму, почиње са сваким наступом бенда GIFT и прераста у стално поклањање позитивне енергије. Егзибиционизам, екстраваганција, слобода, секс, рок, бунт и изнад свега љубав прелазе из жица гитаре у струју јачу од озвучења, ону коју води ,,маса“. Свирка постаје концерт, публика хипнотисана гомила којој певач врло често поверава не само своју сцену већ и микрофон. Нови Сад је само један кутак којем ова музика дарује много и оно што се чини неминовним, музика коју су до сада изводили као прераду постојећих песама добија и аутентично GIFT aуторство: Mona
Никада се иста песма не слуша у истом репертоару, нити је сцена и они који ту сцену носе иста. Промене су део расположења и добре енергије коју ова група преноси сваком појавом, а чини се права забава нам тек предстоји!
Састав бенда Gift чине фронтмен групе Joван Матић, бас гитаристкиња Niuvys Sabournin Perez, клавијатуристкиња Oливера Будошан, гитариста Дејан Тошков и бубњар Mилош Стојановић.
И зa крај један мали gift за верне фанове и читаоце од:
Јована Матића, познатијег као Јоца Ајкулa:
Поред тога што си један од најинтересантнијих певача и шоумена и што уживаш на сцени, чему се након добре свирке најрадије враћаш?
Најрађе се враћам својој верној изабраници. Све је то јако повезано. Из своје жене црпим инспирацију и снагу, онда то рефлектујем на стејџу, а онда опет после од публике добијем неки другачији инпут енергије и враћам се кући измењен. По врх свега, све те песме што изводимо, утичу својим бићем на наш заједнички живот. На крају, ипак ми јако значе интимни моменти са супругом које инџоујемо сајленс.
Niuvys Sabournin Perez:
За све оне који не знају, долазиш са Кубе из једног од најеротичнијих градова, Хаване. Коју српску песму би најрађе одсвирала својим пријатељима са Кубе?
Сигурно би то била песма ,,Експериментал“ од бенда GIFT, која ће се наћи на нашем албуму првенцу. Песма је одлична и има дозу еротике која ме асоцира на подручје одакле долазим.
Оливере Будошан:
Најдражи поклон(gift) за тебе је?
Поред прве клавијатуре коју сам добила на поклон од својих најближих, највише волим оне нестандардне, мале поклоне без посебног повода, дакле оне поклоне независне од рођендана, 14. Фебруара, 8.марта и осталих ,,празника“. Најчешће су то неке ситнице, изненађења и мали знаци пажње који ме дефинитивно орасположе.
Дејана Тошкова:
Који је твој ритуал пред наступ?
Прија ми да проведем неко време сам, изолован од људи и да се заиста фокусирам на наступ, у тим тренуцима да се мислима прилагодим атмосфери, звуку, публици и да се на неки начин доведем у стање у којем ћу уметнички моћи да изнесем себе највише.
Милоша Стојановића:
И после три дана непрестаног свирања, која песма ти никада неће досадити?
Walking in my shoes ми је прва пала на памет. Једноставно не може да досади и умори. Ту је још неколико песама које би, што се мене тиче, могле да се нађу на свакој нашој сет листи– Changes од David Bowie- а, Just Like Heaven od The Cure итд.
Све неизречено препуштам музици ове шармантне екипе, тако да, ако још нисте, свратите на свирку Gifta, која планира незабораван провод у суботу 9. априла у клубу Brauhaus у Новом Саду.
Aуторка: Миљана Миланковић
