Category Archives: Проза

Љубичасти анђео

Воз је стизао на станицу. Била је то благо осветљена грађевина чији су зидови били зелени и као овлаш осенчени. Насеље је – познато по извору лековите воде – било удаљено два километра. Околина грађевине је била пуста. Дуга трава је додиривала стакла малобројних прозора. Унутар грађевине, мала чекаоница се налазила између две просторије које су прозорима гледале на супротне стране – једна је гледала на пругу, а друга на непрегледну пољану иза станице. Continue reading Љубичасти анђео

Сан о Еви

Бог створи прве људе налик на себе и подели их тако да се разликују међу собом, на мушкарце и на жене. Мушкарцу недене име Адам, а жени Ева и даде им слободу воље и бесмртност. Бесрамно хођаше кроз свој велики врт еденски без стида или страха од, студени, ноћи и звери. Живеше дуго у изобиљу и складу те бејаху једно са природом и са Богом. Continue reading Сан о Еви

Serbijanski Golem Made Of skapaneža

У лавиринтским ходницина лесковачког Дома здравља (објекат би требало да се састоји од 7-8 делова ,,у круг’’ – геометријски облик?) зидови су ,,украшени’’ оним масњиквим паролама, доста скупим (моје мишљење), а данас, дошавши десетак минута пре почетка паузе за доручак, и седећи на оној наранџастој столици одлучих да препишем једну паролу. Прошетах се ходником, уљеза димензија А3 који рекламира ,,оригинал’’ парфеме Hugo Boss, Bvlgari, Paco Rabanne, D&G, Jimmy Choo…, одлепих са зида, вратих се на столицу и преписах једну паролу. Continue reading Serbijanski Golem Made Of skapaneža

Успавана Матилде – приповест о Матилде

(одломак из романа)
Из пера Матилде вон Регенштајн

Ја, Матилде Вон Регенштајн, научила сам рано да сликам облак изнад дивље, далеке планине  због чега сам од ране младости на себе навукла гнев моје мајке Јохане.

Када сам имала седам година, замак Регенштајн био је драгуљ Данске, попут украса на мајчиној хаљини. Таванице су биле богато украшене сликама и каменим порталима. Зидови су имали позлаћену кожу. Continue reading Успавана Матилде – приповест о Матилде

Dies irae (Дан гнева)

Драга моја,

пишем ти ово писмо, још увек слуђен и под утиском страшног и узнемирујућег сна, који ме је просто изуо из ципела. Пресуле су се тешке гомиле ситног песка, низ уска грла времена пешчаним сатовима, а ја сам много, много старији од оног времена које је реално протекло од нашег последњег виђења. Старији вероватно и од сумњи да ме нема тамо где би требало да будем, уморан од чекања да дође САВРШЕНА и преточен у чист флуид неверице, што као још нерођено дете, вршља иза прага свести, инстиктивно и конфузно гризући сопствену пупчану врпцу, не би ли се иза тога проломио плач новорођеног, плач као симбол зачетка живота и обећаног спасења, из чијих суза би се откинула срећа и као Божићно звонце најавило баш ТЕБЕ. Continue reading Dies irae (Дан гнева)

Поглед ка земљи Берићетији

Гледао сам из далека, дивио се, тајио и патио. Срећа те земље била је сразмерна броју хуманитарних учинака њеног Владара. Иако је свуда у савременом свету република била општи државни појам, ту је, мада, изузетно урбаном струјом, владала апсолутистичка монархија. Владар је са разлогом носио ту титулу, али, није му ласкало када га тако зову. Био је њихов градитељ, њихов филозоф, доктор, пекар, шумар, обућар, њихов вуду и све друго што ни сам лексички фонд за сада не садржи. Био је све што се може замислити. Био је храбар и способан, хуманост је синоним за његово име. Continue reading Поглед ка земљи Берићетији

Успавана Матилде

(одломак из романа)

Олуја која ће срушити замак свена Орјана, срушиће егзистенцију, један свет испуњен страхом, антагонизмом, себичношћу. Срушиће оно што је нестално, зарад онога што је трајно и стално.

Срушимо замкове! Останимо без ичега, баш као Буда или Исус! Храбро корачајмо напред, с љубављу према себи и према другима, без обзира на све ризике и опасности што искачу пред нас, као Херкул или Одисеј! Continue reading Успавана Матилде

Хроника воде

Талас: набор ветра отиснут у калуп. 

Нисам више могао да издржим. Стоп. Морао сам побећи. Стоп. Видео сам потерницу. Стоп. То је рђав знак. Стоп. Из Саутемптона сам се искрцао пре тачно дванаест дана. Стоп. Шпански је брод. Стоп. Превози конзервирану храну. Стоп. Зове се Св. Алберто Хуртадо. Стоп. Свукуда око нас је непрегледна вода. Стоп. Предстоји ми преко пет месеци путовања. Стоп. Писаћу ти када стигнем у Бахиу Бланку. Стоп. Наћи ћемо се у Буенос Ајресу. Стоп. Continue reading Хроника воде