Колико вам је познато дјело музичара који се представља досјетљивим псеудонимом Невјерни Томо, управо сте толико закорачили у свијет Нових одметника у којем је он један од „апостола“ који шире ријеч овог, не само музичког покрета.
Нови одметници се јављају, рекли бисмо, као својеврсни одговор на америчке „одметнике“ (оutlaws), који су током седамдесетих и осамдесетих „жарили“ америчком сценом. Предводници тог таласа су Џони Кеш, Вили Нелсон, Дејвид Алан Ко и њима слични извођачи блуз, фолк и кантри музике. Continue reading АПОСТОЛ НОВООДМЕТНИШТВА→
Уобичајено је књигу која ти је привукла пажњу у књижари узети, отворити и насумично изабрати страницу са које ћеш прочитати пасус или два, то ће одлучити да ли ће се наћи на пулту крај касе, без обзира на то да ли ти је аутор већ познат или је књига са листе оних коју ти је већ толико пријатеља у чији суд верујеш исту препоручило. Continue reading “РУНДЕК, ИЗМЕЂУ (КЊИГА О ПЕСМАМА)”→
Малом Кикету није било више од шест година када је почео кришом да узима очеву гитару док је овај био на послу. Постао је један од најпознатијих шпанских гитариста и композитор класичне музике. Посветивши цео свој живот усавршавању технике свирања гитаре, утврдио је да од начина на који прсти десне руке додирују жицу у моменту произвођења тона, зависи његов квалитет (боја), јачина и носивост. Continue reading Francisco Tárrega→
Краљ Чачка је један од представника андерграунд сцене који има веома занимљиву и карактеристичну поетику. У песмама овог бенда могу се препознати мелодије дечијих песама са текстовима који описују савремени свет и стање у њему. Певање о свету који је на рубу егзистенције, изопачен и хаотичан, кроз веселу и безбрижну мелодију дечијих песама ствара гротескну слику тог света. Отуда се и његова слика гради разарањем постојећих и устаљених представа. То наводи на помисао да је музика Краља Чачка инфантилно озбиљна. Поред тога, музика овог бенда креће се у оквирима блуза и џеза, мада се могу чути и етно и други елементи.
Џони Мичел канадска је кантауторка и сликарка. Каријеру почиње током бурних шездесетих година прошлог вијека, када се упутила у САД, не би ли се придружила тамошњој, таа изузетно јакој фолк сцени. Први албум издаје 1968. године.
Пјесма коју слушамо – “Амелија”, је са њеног албума “Хиџра” из 1976. године, који јој је био осми по реду. То говори о њеном преданом раду на самом почетку каријере, када је објављивала нова издања на годишњем нивоу. Касније је успорила темпо, причало се да чак и бојкотује издавачке куће. Но, најбитније је оно што “Allmusic” за њу истиче: “Када се прашина слегне, Џони Мичел може остати као најважнија и најутицајнија музичарка двадесетог стољећа.”
Ненандмашни краљ boogie-a и blues-a, John Lee Hooker, познатији као краљ Мисисипија. Духовна музика на којој је одрастао, и ненадмашни звук гитаре који га је освојио слушајући наступе свог очуха Will Moore-a, биће изазов који ће будућег краља blues музике нагнати да напусти Мисисипи и крене путем ,,ђавоље” музике. Након Другог светског рата, ,,примитивни” ритам и звук греха, како се тада гледало на нови пробуђени звук blues-а, биће једино оружје које Јоhn Lee Hooker уз снажни, храпави звук boogie-a доноси на Детроит blues сцену.
Његова појава на тадашњој рок сцени означила је промену и јачање једног новог звука како у Америци али и у Енглеској. The Аnimals и Yarbirds стварају под утицајем музике краља blues-a. 1980. John Lee Hooker се појављује у чувеном филму The Blues Brothers. Након дугогодишње славе и сарадње са бројним музичарима, 1991. године примљен је у кућу славних (Rock and Roll Hall of Fame). Музика John Lee Hookera од тренутка када је заживела на музичкој сцени не престаје и тешко да ће икада престати да делује.
Џон Лесли Монтгомери познатији је као Вес Монтгомери – чувени амерички џез гитариста. Није био школован музичар, али је имао изузетно развијен слух. Његова главна карактеристика је техника свирања. Уместо трзалице користио је палац. Постоји прича да је Монтгомери много радио пре него што је отпочео музичку каријеру, тако да је морао да вежба ноћу. Како би био што тиши приликом вежбања због комшија, свирао је палцем. Тако је усавршио ову технику свирања која је постала његово обележје.
„Нама, заправо, недостаје у свему нешто што траје. Нешто у шта имаш поверење да је прошло искушење времена“ – Маги ЕКВ, март-април 1990.
Негде ’82. године, време је постало тешко бреме које притиска и гуши, раздире све оно што је другачије. Постало је тешко подноситинегирање свега што јеси, свега што радиш. Саму себе је пожелела да уклони на неко време, на сате, макар и на минуте, претворила би себе у нестални песак под тим несталним и усамљеним небом. Continue reading ПАД ЦРНОГ АНЂЕЛА→
