Category Archives: Поезија

Mагија хипереализма

1
Украсти
Ону траку сунца
Што кроз замрачен
Прозор допире до очију
И тера ме да жмурим.
Онај минут данас
Трећег септембра
Када сам била суперстар
Када сам чула како
Се Тарковски продире Continue reading Mагија хипереализма

Tintinnabulum

Арву Перту

у високим и ниским тоновима
Паиде на половини пута
Раквере и север
уништени породични клавир
Нови врт изгубљен у дечјим гласовима
исписани некролог за
ослушкивање режима Continue reading Tintinnabulum

Драга моја госпођо

(из збирке песама “Антологија илузија”)

Ја сам песник
драга моја госпођо
и не могу дозволити
да због вашег задовољства,
оживљавам једну давну декорацију, Continue reading Драга моја госпођо

Динарски блуз/Небо у једно комаду/Порекло кише

ДИНАРСКИ БЛУЗ

гравура крша и рушевина, онда
додах јој звук, оживех као јастребови
мојих мисли што се гнезде у неудобним
речима, у љутом красу, касније легу
харпије, неме редовнице у црном,
чија крила с каменом творе Каравађов
савршен тенеброзо, с понорницама
мојих вена што врлудају кр(и)шом
у вучје јаме, порозне године
касног детињства, где још само Гудељ уме
поскоцима гледати у зубе
Continue reading Динарски блуз/Небо у једно комаду/Порекло кише

ТЕКСТЏИНИЦА КОД АЛЕНА

(избор)

ЕНЦИ

Дани прескачу своју вијачу, вријеме им задаје
хулахоп,
и све је то хоп-цуп енци менци космоса.
Игра годишњих доба на моме лицу, представа годишњака
на
опалом лишћу, смјена генерација у темепературној
разлици. У декомпресији јутарње магле и вечерња
замагљеност
пред очима. Continue reading ТЕКСТЏИНИЦА КОД АЛЕНА

ИЗВАН ОКВИРА

Кроз оквире оквира, гледам изван оквира
и доста ми је порива што срце ми окива.
Нећу да гледам другим очима,
да стављам себи сочива
кад песма је несрочива. Continue reading ИЗВАН ОКВИРА