Свет посматрам паралелно. И примећујем коинциденцију. У постојање интиуције нисам сигурна. У случајност: да. Али не увек. Бар их нема у Зимским играма књижевних награда. Тимске награде навиру, уздрмане Ниновом. Писци подешавају објављивање романа према њима. Жири различит за сваку награду. Кандидати: истоветни, поименце. Continue reading Непосредно(ст) са НИН-ом
Category Archives: cARTe diem
Путопис поплочан емблемима
Пут’шествије к граду Јерусалиму Јеротеја Рачанина, јеромонаха манастира Раче, опис је његовог путовања-ходочашћа у Свету земљу. Дуга је традиција описивања светих места, али у 17. и 18. веку долази до те промене у односу на дотадашњу праксу да описи путовања постају намењени читаоцу из световне сфере, а не свештенству, што Павић (1970: 305-306) повезује и са готово каталошким пописима светих места у старој српској средњовековној књижевности, али и са традицијом проскинитариона, врсте водича кроз град и околину. Continue reading Путопис поплочан емблемима
“Библиотека” Зорана Живковића и “Продавница тајни” Дина Буцатија
Са Продавницом тајни сам се упознала прилично рано. Као да је одувек била ту, на полици, чекајући да је укућани узму у руке. Временом се показало да то и није био тако редак случај. Годинама сам небројено пута ишчитавала ову књигу. Путовала је и селила се са мном, а ми смо свима говорили да је од изузетне вредности и никада нисмо допустили да изађе из окриља наше дневне собе. Continue reading “Библиотека” Зорана Живковића и “Продавница тајни” Дина Буцатија
Мотив сакупљања у “Немогућим причама” и роману “Мост” Зорана Живковића
Признати поредак претрпео је пораз. Дошло је до продора неприхватљивог у окриље непроменљиве законитости свакодневице. Главни кривац – фантастика. Створена само за читаоце који жуде за неизвесношћу, који траже страх и ужас, који желе да продру у свет који не постоји ван језика, који желе да прекораче границе нормалног, реалног, и закораче у нешто потпуно ново и узбудљиво. Continue reading Мотив сакупљања у “Немогућим причама” и роману “Мост” Зорана Живковића
Приче-атоми “Дванаест збирки” Зорана Живковића
Писац који ствара књижевно дело и хемичар који ствара ново једињење имају понешто заједничко. Логичко размишљање, интуицију, креативност, знатижељу. Наилазе на низ препрека, затим претпоставки, и можда талентом, можда игром случаја, можда вештином, набасају на одговарајући закључак и решење. Уколико су довољно вешти, од тога направе нешто ново и неочекивано, нову материју или нови књижевни свет. Continue reading Приче-атоми “Дванаест збирки” Зорана Живковића
“Читатељка” Зорана Живковића: Од читалаца начињена књига
Писац, Књига, Библиотека, шта још недостаје? Не, не недостаје, ту је: Читатељка. Појмови у насловима романа Зорана Живковића не могу постојати један без другог, јер може ли постојати писац без књиге, књига без читаоца, библиотека без књига и читалац без књиге? Писац кроз своје дело себи продужава живот, књига својим постојањем омогућава постојање библиотеке, у овом низу можда је најмоћнија последња у низу компонента – читалац. У роману Читатељка упознајемо госпођицу Тамару, заљубљеницу у књиге и воће. Кроз седам поглавља насловљеним именом воћке и осмом Воћна салата сусрећемо се са проблематиком смртности и заборава који смрт носи. Continue reading “Читатељка” Зорана Живковића: Од читалаца начињена књига
Музички мултиверзум Зорана Живковића: псеудокосмолошка цртица
Паралелни светови су свеприсутан мотив у прози Зорана Живковића, од самих почетака са Четвртим кругом све до најновијих остварења као што су Зборник мртвих и Тумач фотографија, скоро четврт века касније. У појединим делима тај мотив је у првом плану, у другима фигурира више као део позадине или објашњење неког фантастичног детаља. Насупрот готово наметљивом присуству алтернативних реалности у Четвртом кругу, у потоњим остварењима присуство тог мотива је суптилније и мање мотивисано самом радњом, а више атмосфером нелагоде пред и носталгије за другачијим стазама. Continue reading Музички мултиверзум Зорана Живковића: псеудокосмолошка цртица
Тај мали биоскоп у нашим главама: Фелини и Живковић
(Књига прозе у издању “Прометеј-а”, Нови Сад, 2011. “Снохвати о летењу” и једна од проза, текст “Тај мали биоскоп у нашим главама: Фелини и Живковић, код фотографа Манакија, објављеног и у Културном додатку “Политике” 21. јула 2007. године)
Усред јула, једног поподнева 2007. срели смо се у Галерији O3ONE, у Београду, Зоран Живковић, Небојша Бабић и ја. Повод је био не само мој текст о Живковићевој књизи Амаркорд, која је тек изашла из штампе. Намеравала сам да Бабићу и Живковићу изложим моју идеју о визуелном опажају књиге; њеном одразу на филм. Continue reading Тај мали биоскоп у нашим главама: Фелини и Живковић