Нова (појачано савесна) елита-на-земљи – не би била она за-свет-незаинтересована, с фиксног удаљења објављујућа, него једна која се (као свуд по земаљској кугли разбацана) ствара под невидљивим вођством мртвих: – преокрет на прагу новог еона! А тај је сам праг подземна ризница, сунчева заклопљена зеница или Аментет – предворје Дуата (ноћног пута) где мртви чекају барку залазећег сунца. У њему се (као унакрст просеченом “квадрату”) вага да ли ће неке душе наставити пут кроз Дуат (бесконачно изувијани пут, поноћно-обрисни “круг”) или неће; те да ли ће бити способне за овакво једно вођство-над-живима. Наставите са читањем НЕИТИНО ОБЗОРЈЕ – ПРАГ НОВОГ ЕОНА
Архиве категорија: Kатарина Ристић Аглаја
ПОЕТСКЕ РЕФЛЕКСИЈЕ О ЛЕМУРИЈИ И АТЛАНТИДИ
– Страдања Мале Атлантиђанке –
Пролом бујице Мајчиног умовања о једно острво, оставио је дубок отисак: – таблицу имена изгнаних духова, међу којима предводи она сâма, као заборавом пренесена у властиту Кћер. То је “она која више не зна ни свој сталеж ни своје место, али које се сан још сећа…”* (Сен-Џон Перс: Морекази). Наставите са читањем ПОЕТСКЕ РЕФЛЕКСИЈЕ О ЛЕМУРИЈИ И АТЛАНТИДИ
ЉУБАВ ЈЕ ВИША МАТЕМАТИКА
Љубав је виша математика, попут песме сфера из питагорејске знаности. Дакле, ништа што је произвољно – јер припада нултом избору душе, у њеној пренаталној егзистенцији, предестинираној хармонији. Али, у средиште те хармоније пред-уписан је известан елемент дисхармоније, који допушта уплив слободне воље или продор даха креативне новине у само срце древног космоса. Наставите са читањем ЉУБАВ ЈЕ ВИША МАТЕМАТИКА