Архиве ознака: Душан Ђорђевић Нишки

ВЕСЕЛИНКА СТОЈКОВИЋ: КЊИГА МИ ЈЕ ЗАДОВОЉСТВО

Поводом изласка из штампе нове књиге: “СУСРЕТИ И ПАМЋЕЊА, књиге, људи, језик” у издању Народног музеја из Врања

“Као што Енглези до Вајстлера нису видели лондонску маглу,
тако жене до недавно нису виделе себе…
Показати право обличје жене јесте задатак уметности,
особито књижевности.”
Ирена Кшивицка
(Пољска) Наставите са читањем ВЕСЕЛИНКА СТОЈКОВИЋ: КЊИГА МИ ЈЕ ЗАДОВОЉСТВО

ОРЕОЛНЕ РЕЧИ – ДРУГИ ДЕО

Веселинка Стојковић: „СУСРЕТИ И ПАМЋЕЊА / књиге, људи, језик“, 2015, Врање, Народни музеј, 358 стр.

II Личности које је ауторка представила у другом делу књиге сијају, а са тога југа углавном, из тог другог света. Поменућу их, без намере да повредим остале, па и аутора ове књиге: Борисав Станковић, писац, др Јустин Поповић, духовник и философ, проф. др Вера Ценић, прим. др Градимир Ценић, проф. др Јован Љ. Јањић, прим. др Марина Ј. Јањић. Наставите са читањем ОРЕОЛНЕ РЕЧИ – ДРУГИ ДЕО

ЗАДОЦНИЈА СИ/СУДБИНА

ЗАДОЦНИЈА СИ

У кафани „Нишлијскa“ написали: „ЗАДОЦНИЈА СИ!“

Кад задоцниш, одоцнија си занавек,
Нема ти поправке, ручак отиде другом,
Девојка се удаде, а живот ти је чамотиња
И чекање на нови воз, ако наиђе!

Кад идеш доцкан, не знаш што ће затекнеш
Ни у кафани, а камоли кући, боље телефонирај
Каже ми комшија, да се не изненадиш
Од непозвани гости, биће ти доцкан да се вр`ћаш,

А, и где би да се вр`ћаш, кад је тол`ко доцкан за
Никуде си, кад размислиш
Боље је и доцкан него никад, теши ме жена
Да је не питам, који госје преди  мен` беја?…

Оди тој задоцнување мнозина настрадаја,
Нес`м само ја, прича ми т`ј комшија
Што га доцкан видели код-и моје Јелке,
Да му несам ни куче пуштија, а камоли

Лош збор зборија, оди такој реч ако кажеш
Неће ми више прозбори, ни гледа у авлију,
Ће се варка ко змија ноге, потамће замине
Сам да не прооди поради моје улице и двора;

Доцкан ће ми је ако се изланем, па заћута`, арно ми
Јелка збори, никад неје касно салте да ли `оћу
Сас арно, да мерак и њојзи дође, да се не карамо сваки
д`н и ноч, како Цигањи, и тепање преди сваки мерак!

Куде ти моје Јелке, доцкан, недоцкан – никад неје касно
Мош и назору и на икиндију, д`н,  ноч, неје доцкан,
Поради мерак, а тој, јел га имаш, јел га немаш,
Не мож да ти се силом дадне, тој ми је сасвим јасно!

Д`Н`С, НА 21. ЈУН, 2016, ГОД.
Тамседосети` дав`и
овакој зборим!

СУДБИНА

Kад се попије последње вино из чаше
Месец се у њу усели, нада нека,
На дну се пресијава, љуља, та препрека
Мами да је попијеш без остатка,

Са Месецом, дружећи се, улице равнаш,
Шириш, да као зенице у страху, укочене
Твоје тело поднесу,  наду пијану
За стварни сусрет са њом,

Судбином, коју други деле док си се чудом
Чудио и свашта радио да звездама недохватним
И собом неутешним, последњим вином
Из чаше, са Месецом, заведеш том улицом,

Пијаном, ко летва, док јој серенаде мумлаш,
У ходу смишљаш складну риму:
Да на ту превару, њеном појавом себе превариш,
И по старом обичају наставиш…

Тај трик је и мени успевао, више пута,
Са њом сам се често сретао тако, и верујте
Празник је то увек, кад у чаши са вином последњим
Месец и ОНА заиграју улицама овим…
О Св. ЈОВАНА, 2016.          

Аутор: Душан Ђорђевић Нишки

РАСЦВЕТАК ДУШАНА ЂОРЂЕВИЋА

Вечити песнички нагон за обрачуном са овоземаљским људским неправдама није мимоишао ни Душана Ђорђевића, који у збирци песама под насловом ”Поновљено пролеће” трага за одговорима правде за правду, љубав ка љубави, добро вавек добру или ће се све, како стихује песник, у болничком амбијенту нанизати ерозијом људске душе, као да нас саветом учи да све у животу има своју цену. Наставите са читањем ЗАДОЦНИЈА СИ/СУДБИНА

ОРЕОЛНЕ РЕЧИ – ПРВИ ДЕО

Веселинка Стојковић: „СУСРЕТИ И ПАМЋЕЊА / књиге, људи, језик“, 2015, Врање, Народни музеј, 358 стр.

У неким случајевима је најбоље
 да ништа нисмо рекли и записали.
Но, пут није раван и када нам се чини да јесте.
Веселинка Стојковић Наставите са читањем ОРЕОЛНЕ РЕЧИ – ПРВИ ДЕО