View Comment (1)
  • Живот није викенд у Будимпешти?

    Бескрајно
    Чекање на перону у Пешти
    Да није нешто искрсло?
    Хеееј, па где си?
    Бар хотела на Маргити
    Уз Campariса содом
    И кришком лајма на ободу чаше
    Док јој се још топла жуд
    Слива низ дуге ноге
    После страсти у парку
    Шармантан сам до бола
    Не затварамо уста
    Смејемо се и милујемо
    Скривени у тренутку
    Заборављамо
    Прошло и постојеће
    Не мучи нас
    Будућност без будућности

    Онда опет
    Шетња по уличицама Будима
    Па Хилтон, токајац и соба
    Горе понад Дунаја
    Уваљана у светла велеграда
    И звук сирена са белих лађа
    Собарица у плавој униформи
    Нам завиди
    Младим
    Лепим
    Срећним

    Тамо негде
    Наши бомбардују наше
    А нашима се
    Придружују њихови
    Па заједно разбијају наше
    Док ми крадемо
    Беспризорно увијени
    У себе
    И само себе

    И не знамо да ли је још ноћ
    Или ће пукнути зора
    Бројке на
    Хотелском часовнику се
    Мењају без застоја
    И свануће
    Свакако прерано
    Прерано за такси до станице
    Прерано за такси до аеродрома
    Прерано за нас
    Прерано да јутро
    Преобрази ми
    У ја

    Црвене, окер и плаве
    Куће Сент Андреје
    Просипају се по калдрми
    Као по банатској прашини
    По мојој дугој коси
    Увијеној у перчин
    По Врднику
    На Фрушкој гори
    По лудој страсти
    На њеним падинама
    И хитром повратку
    У Нови Сад
    Ваљају се воде Дунава
    Под Петроварадином
    А наша је соба опет
    Негде горе
    Високо над измаглицом
    И не чује се ништа
    За доручак кифле и кајмак
    Одлазим
    У свиленом оделу
    Са свиленом краватом
    Christian Dior
    Палим цигарету
    Pierre Cardin
    Са мирисом менте
    Одлазим
    Ја

    И гвоздени ме Швапски
    Мркови односе у плаво
    К плавим коњима
    Упрегнутим у плаве таљиге
    Од плавог дрвета
    Заустављају ме плавци
    Са машинкама око врата
    Носите ли оружје?
    Само метак у челу
    У граду који је
    Изгубио белину
    По којем кроче ноге
    Невичне асфалту
    Којег никако да препознам
    Којем се сваки пут
    Све мање радујем
    Одселио сам се
    Сеобе у тренутак
    Сеобе на север
    Сеобе на југ
    Сеоба
    У ја

    Облаци нестају
    Из модрине израња
    Кипарско мрко-зелено
    Налазим је у вреви
    Вечерњег корзоа
    Међу златарским радњицама
    Отвореним до поноћи
    Међу флашама црног
    Узсвеже уловљену рибу
    На граделама
    С рузмарином
    Уз бузуки у Микисовој сенци
    Међу србијанским трговцима
    Шверцерима уз нос свету
    Лежимо наги на песку
    У Афродитиној пећини
    Запљускују нас валови
    Пролећа нашег задовољства
    Она односи омот
    Хотелског сапуна
    И ноктом пресује

    Мирис у споменар
    Препланули и лепи
    Смејемо се јер
    Њама кафа
    ИмаCocaCola
    У Софији без памети
    Осврћем се
    И вадим стену из утробе
    Док минибус брекће
    Кроз тишину
    Кисачке улице
    Носећи ме
    У Пешту без ње
    У стварно
    У живот
    У ја

    Јужни ветрови из Сахаре
    Донели су богињу радости на белој пени
    Модрих валова
    И однели је
    Негде далеко
    У Хипербореју
    Где се сиво тешко небо
    Спојило са сивилом земље
    Где се не чује реч
    Ни смех ни радост
    И ушао сам
    Кроз велика стаклена врата
    Аеродрома у Пешти-без-ње
    Уморан од бесмисла уништавања
    Преморен од дуге врелине
    Медитеранских загрљаја
    Без сна
    Без мисли
    Читао сам без разумевања речи
    И
    Наједном
    Ниоткуда
    Непозвано
    Утроба ми је набрекла
    Од незнаног исконског задовољства
    Од звезданог миља
    Без краја и почетка

    Сказаљке на мом сату
    Говориле су да
    Промичу сати
    У неповрат
    Плашио сам се да померим
    Већ утрнуле ноге
    Да телесни искон
    Не би утекао
    Да се бесмисао
    Не би вратила
    У ја

    Санкт Петербург
    Са оронулим фасадама
    Разваљеним улицама
    Људима који се не туширају
    Који немају омот од сапуна
    Само велики споменар
    Лепоте у траљама
    Почетак наше лудости
    У прегрејаној соби хотела
    Почетак њихове лудости
    На промрзлим улицама
    Она одлази у Москву
    Сумануто напуштам сајам
    Остављам Бокеља да им уваљује
    Шампоне и фабрике
    Морам, морам поћи
    Добро, бриши!
    Јура, нам бистро нужна машина!
    По каналима испред
    Зимског дворца
    Трагам за остацима мириса
    Њене пути
    Чесменскаја остаје
    За нама
    На залазећем сунцу

    Давај, давај, вот сто рубљеи
    Задихан улећем у вагон
    Врели самовар
    Вотка и црни кавијар
    Са ушћа Волге
    И осмех изненађења

    Опет прегрејана соба
    Прозори се у Русији
    Не отварају
    И не затварају
    Тонемо у додир
    У страст
    У ми

    Она одлази
    Пословна вечера с пуно вотке
    Некаква врева у даљини
    И сисата девојка
    Просута по празној соби
    Тонем у додир
    У страст
    У ја

    Пролеће на Криту
    Донело нам је
    Модар укус ветра
    Са слане пучине
    У прохладну собу
    Лутали смо под љутим облацима
    И несигурним сунцем
    По лавиринту
    Уместо Аријаднине пређе
    Добили смо туристичку “вођицу”
    Која је неуморно понављала
    Да се ту налазе остаци
    Прве канализације у свету
    Као да нас Жан Валжан
    Упознаје са подземљем Париза

    У забитом сеоцету
    Сред острва
    Били смо почасни гости
    И једини уљези
    На улици пред кафенионом
    Лизали смо прсте
    Једно другом
    Газда нам је точио
    Густо црно вино
    На грчком
    Уз понеку немачку реч

    Утонули смо
    Већ после првог корака
    У скромну кућу
    У свет Грк Зорбе
    И играло нам се
    Играло
    Лудо и бесрамно
    Неми сиртаки у шашавим главама
    И бучна страст у телима
    Пресавијени у загрљају
    Ту насред музеја
    Пред лицима са пожутелих фотографија
    Завртели смо се
    Грчили и уздисали
    Полетели
    Још врели и ознојани
    Изашли смо на улицу
    Сада осунчану до заслепљујуће белине
    Са књигама у рукама
    Молећи се Казанцакису
    Да нас разуме
    И опрости
    На песку под палмама
    Сушили су се остаци
    Влажне страсти
    И ту
    Баш ту
    Знао сам
    Да сам крочио
    У ја

    Високо над мостом
    Преко Дунаја
    У Братислави
    Окрећу се
    У бескрај
    У бескрај
    Палачинке са чоколадом и шлагом
    После белог вина
    Са стрмих обронака над Мозелом
    Мало даље су села
    Из којих су плави коњи
    И квргаве паорске руке
    Кренули у дугу сеобу на југ

    На југ
    На југ
    Седимо на пролећном сунцу
    У кафаници у старом центру
    Уз капућино
    И смишљање планова
    О сеоби на југ
    На југ
    У који не верујемо

    Тешким ланцима се везујемо
    За тло крај Дунава
    Да не полетимо
    Да не полетимо
    Стајала је ноћима и данима
    У понижавајућим редовима
    Пред вратима Запада
    Наши су још увек
    Ударали по нашима
    А ја сам елегантно венуо
    У луксузу директорске канцеларије
    За столом од ружиног дрвета
    И стерео музиком
    Дуги ноћни разговори
    Улазим у слушалицу
    Да бих је додирнуо
    Пишем јој писма испод
    Седам печата
    Утискујем лик Хелиоса
    У црвени восак
    И дошла је
    Дошла је
    Пливали смо
    По топлим базенима Бад Хомбурга
    Презнојавали се у врелим саунама
    Али су је ланци још држали
    Уз шум Дунава
    Отишла је у куповине
    Па назад
    На његове обале
    Прелетео сам океан
    Ходајући
    И остао на Дунаву
    И Тамишу

    Све тражећи пут
    У ми

    За главу виша
    Од вреве aerportа
    Корача по облацима
    Право к мојој
    Подигнутој руци
    Прекривена погледима
    Насмејана
    Срећна
    Albergo скривен
    У улици омеђаној платанима
    Далеко од навале група
    Са инстант фото-апаратима
    Окачила је вреле трешње
    Уместо минђуша
    Увукла се у беле
    Платнене панталоне
    Огрнула је мирис
    LauraBiagotti
    Cittaaperta1
    Под нашим ногама
    Увлачим се у кревет
    Са мирисом Роме
    У пољубац
    Са укусом трешње
    У ми

    Јутарња тортура
    Бели папири у црној актенташни
    У мојој празној соби
    Бријање у празном огледалу
    Сваки празан минут одлази
    У неповрат
    Живот и Giorgio
    Испред свог џипа
    Расхладни уређај
    Сустижу нас
    Неумољиво
    Након две вечности
    Најмучнији део
    Преговора када се
    Кравате и одела смркну

    Ломећи се и вагајући ћар
    Изувам танушне мокасине
    Свилом јој додирујем бутине
    Крадем испод стола
    Rose, rose per lei
    Signorina
    Сломљене кравате
    Стисак туђих руку
    Враћају ме
    У ја

    Те ноћи
    У хотелу Москва
    На Теразијама
    Та јутра
    На опустелим улицама
    Ти дани у балканском гротлу
    Били су преблизу
    Глиненим и песковитим
    Обалама Дунава
    Предалеко од
    Жутог мириса лимуна у цвату
    Белог јануарског мраза
    На обалама Неве
    Плавих коња Књазовица
    На зиду куће од цигљи у Ковачици
    Мог детињства
    Одсаблажњиво кратке сукње
    На облини њених бокова
    Од сланих капи зноја
    На њеној горњој усни
    Предалеко од ми
    За којим сам трагао
    Њушио га под њеним пазухом
    Опипавао у влажној врелини
    Распукле диње
    Жудео
    Жудео
    И нестао
    Нестао
    У ја

    Укус музике на непцима
    Арсен у Дому омладине

    Миса у а-молу
    CarminaBurana
    Нестајемо
    Готово без трага
    У метежу тла
    Прекрива нас коров и
    Упитник банатске равнице иза
    ‘ајд’ како коњ може да буде плав
    Лавеж светаца након
    Усиљених маршева
    Упитник
    Заборављен
    У зеленим вртовима Тиволија
    У руменилу на снеговима
    Пролећног Копаоника
    У треперењу светла
    На намрешканом мору понад Комиже
    У сигурности парова
    У сивилу свете породице
    У црнилу свете нације
    Под Звездаром
    У јутарњој кафи
    Поподневној сијести
    У правилима заната
    На крају стиха
    У бесмислу
    У ја
    У бесмислу
    У
    Ја

Leave a Reply

Your email address will not be published.

Scroll To Top