У Телу је рођен
Осећај
(несвакидашњи)
налик фабрикованој екстази
скројен по мери моје Коже!
Дише, растеже се, гуче
(у крвотоку)
излази кроз поре
и враћа се
кроз лагуме Тела.
У води је (коју пијем)
У ранама је (на стопалима)
припијен је уз гркљан
И ја кашљем, муцам
(каткад крештим)!
Гушим се у том Осећају/балону.
(Клице узнемиравајуће епифаније, разређене патетике и прастраха
стоје мизерне и замршене у прозирној тачки која леби у једном од трбуха свемира.)
Ауторка: Вања Ковачић
