Опасне ветрeњаче
Доне!
КиКоте!
Ветрењаче зову!
Дивови опасни, усамљени!
Врати разум лудилу, Кихоте.
Ево, луда сам и ја
која у бој идем
без другог оружја
осим руку које грле
дивове да их зауставе.
Не мирише, Кихоте, то хлеб.
То мирише оружје
које благи ветар дивова производи
у кућама вештачког светла.
КиКоте, осакатиће нас, знам,
а онда ћемо луди
дувати у хлеб
из ватре која пуцкета.
Редно
У реду стоје људи.
Фиксирају темена
кошчатим погледима
слепог видокруга.
У другом реду стоје људи.
Расутих су зеница
отежалог памћења
свеопштег сазнања.
Са обе стране реда чека
дубоко око
велике олује
ништавила бескраја.
Досезање
Сваки човек свога
гесла вреди
усамљеног на
врху му главе.
Мисао му под
капом укотвљена
сеже даље и од
краја света.
А земља се од
тежине круни
ободи јој
океном плове.
Ауторка: Тања Млађен
