Утихнули универзум

AD HOMINEM

Када умре Уметник мозгови нам се рашире
да би ноздрве удисале проклијало Време
из раке
што испљуну Симфонију

Утихнули Универзум тргао је главу
док жуљевитом писаљком отклања катаракту
са Месеца
да би одлетео уздуж пресецајући облаке

То ме нагнало да почешем
укочене очне јабучице
и старачком руком уклоним сушу из џепа
Језик ће порасти
начинити стазу
одмах након што испустим из уста
корпу што носи у себи
Тишину

У црно-белом простору
гласно дишем Белину
размишљајући
да су клавирске дирке само медијум за Црно
ипак је Музика оно што чини зиму
Шал стежем све јаче
да поплаве прсти на ногама
Гутајући земљу све дубље
Ослушкујем

ОКОЛНОСТИ

Након Грома пустиња проповеда
Ватру рођења Надбића
Мора се ипак изаћи из пећине
да би се поништавањем Бога
који је
Изневерио
Изнова
успоставила
Новоцивилизација

Рађање је у метаморфози. ЛарвАпсурда.
ПенетрацијАндрогеног у већ устоличен облик.

Изван сенке је ишчекивање Воде
спасоносне и демона
Њу и њихов боравак
пије рањена звер
док се приближава Витлејему
јер Средњи пут води континууму
Цикличности
Цивилизације

Куца на врата пред којима оставља Душу.
Peccum. Requiescant in pace.

Упркос загађењу река
може се наћи спас на броду
којим Тиресија одводи у
Ванвременско
Дугорепи пацов се смешка
јер је већ опловио
свеТ
До Стикса се даје дукат
онда се иде пешке
до Месечевих планина
јер АхерОНт није уцртан

Треба пратити Атлас. Огледала мора

Због погрешног читања
Плиме и Осеке слепи Феничанин
се из воде није вратио
Уздизањем изнад Идеје
пролази он мостом са мртвима
да би отишао својој
дактилографкињи
12јуна1904
конфронтирао је апсурдности
Простора и уместо Титорелија
коначно овековечио
БогиЊу правде

Скинути јој крила и зауставити трк

Играли смо се неких
Кафкијанских простора
померали зидове
једног умрлог Априла
снегом покривеног
у нади да осим зумбула
прекривамо и заборав
Проповед Вечности једва чух
док сам сахрањивао свог пса
у телу Песника
Новог поретка
Питаше ме зашто
Но не разумем
Оптужбу
хоћу само крај ње
да лежим и гледам
пре ла ма ња светлости у
стаклу шаховских фигура

Шах-мат

Јако беше загушљиво
оштрица Небеса
и плачног Сунца парала је
свеТ
што могу да остварим
али ми упркос томе
не дадоше лепезу

Пресуда је коначна. Reus.

У ишчекивању новог
Вавилона
зарише ми нож
и окренуше
Два пута
Два пута
да би били сигурни да сам заборавио

Р
Е
Ч

Језик којим ме је Марија
погледала
док ми је показивала
кроз р│е│ш│е│т│к│е
Град и
Гору
је у рукама суда
Не постоји Апсолутно
Ослобођење
већ само бег
од белине каменоЛОМа
ЗЛОчин је угрозио свеопшти
Прогрес
али се не може судити за Убиство
ако га нема у ЧланУ28


ЧланУ74
Време извршeња кривичног дела

ЧланУ75
Место извршења кривичног дела

ЧланУ128
Кривица

Члан 212
Пресуда

Круна од ловора за лауреата
Трње
преко Страдања води до
ПесникА

НАСРТАЈИ

Утисци борова више не пливају на ветру
јер рашчеречено време смирује трептај
док возови одмичућих шина одлазе уназад
губећи свој заумни
Осмех

Заборављам да
залеђени неповрат налаже
Заустављање
последњих пруга у рањеном простору
док уснули скретничар не обиђе усеве
и поново посади часовник

Отад
секундама одлазим корак по метар
да бих побегао од минута
сакривши се међу длановима
чији лик таре измаглицу
и ослобађа
усахлу мелодичност из уста
Крвавих
Назубљених Срећом

Испод отеклог језика
уместо новина
вадим папир на коме ишчитавам
Своје дневне страхове

Ауторка: Ана Секулић

Scroll To Top