Песма се пише
У самоћи
Редови се пуне
Оним што остане
Иза тебе
Укључујући бол
И бескрајну празнину
И бесмисао
Што нагрне на врата
Песма је пуна
Оног чега нема
Док си ту
А ипак је о теби
Заправо је твоја
Једном
Кад се вратиш
Наравно
Песма ме лечи
Она је
Твој
Негатив
Тако је
Препознајем
Због тебе
Волим бол
После тебе
Зато певам
Иди
Аутор: Јован Павловић
Насловна фотографија: Analia Saban – One-armed, Three-Legged chair (With Coiled Spring Rubbings), 2014. Oil crayon on linen on chair, 89x71x77.5 cm