#УКРАТКО: НА ПЛАТНУ МЕЂУ ЗВЕЗДАМА

Пре три године група креативних визионара одлучила је да на јединствен начин споји природу, филм и музику и тако је настао Башта фест. Јединствен, зато што су чланови Башта тима отишли не један, него много корака испред ранијих покушаја да се нађе начин да се кратком филму као битној форми поклони више пажње и простора. Када је 2014. године Никола Ракочевић повукао врпцу са платна, откривши га, и прогласио фестивал отвореним, због старе изреке да све што је лепо кратко траје, ретко ко је могао да поверује да ће једино кратко овде бити филм. Међутим, прве недеље јула 2015. године Славен Дошло је поновио речи свог колеге глумца, што је годину дана након њега урадио и Марко Јанкетић.

PicMonkey Collagebf
ФОТО: Башта фест

Башта фест се по свим параметрима разликује од стандардних фестивала. Овде акценат није на такмичењу иако је Башта фест компетитивног карактера, гледаоци нису условљени поштовањем прописа биоскопа јер се пројекције одигравају у природи. У сваком тренутку се може поразговарати са неким од глумаца или чланова филмског тима, јер се и они налазе у гледалишту, а касније и на музичким дешавањима покрај Дрине. Позиционирање читавог програма у отворен простор има своје предности. Да није тако, не би било могуће изводити креативне марифетлуке на отварањима, попут оног прошле године када се у звездано небо винуло мноштво лампиона жеља. Нити би се поред платна могао монтирати ваздухопловни балон који је за време отварања неке од поклоника седме уметности одржавао у ваздуху. Или, када би нам иначе за време биоскопске пројекције друштво правила јата свитаца?

1-25
ФОТО: Башта фест

Одлуком да се све везано за фестивал одвија у природи, одважни оснивачи (Јован Јелисавчић, Маја Шуша) и организатори[1] на себе су преузели велики задатак и огроман ризик. Сада је по први пут време угрозило ту одлуку, и то на самом концу Башта феста. Наиме, свечаном затварању је промењена локација (на радост публике), и од прошлог лета се одржава на понтонима језера Перућац. А како је ове године ветар претио да сруши платно и пратећу конструкцију, Башта тим је одлучио да пројекцију филма „Влажност“ одгоди за неку другу прилику. Традиционално, свечано затварање састоји се од неколико угођаја: најпре, то је додељивање награда (Златна имагинација – најбољи филм у целини, Златна индикација – најбоља режија, Златна интерпретација – најбоља мушка/женска улога, Златна инспирација – најбољи сценарио и, од ове године, Златна визуализација – најбољи сниматељски рад), затим пројекција кратког филма који су у оквиру радионице едукативног програма осмислили основци из Бајине Баште (уз помоћ Маше Сеничић и Рашка Миљковића), ватромет „из језера“ и приказивање домаћег филма који је на неки начин обележио претходну годину[2]. Осим регуларног жирија који сачињавају људи из света филма (ове године то су били Миша Радивојевић, Мина Ђукић и Амила Терзимехић), свој суд доноси и Жири младих састављен од полазника бајинобаштанске гимназије.

На овогодишњем Башта фесту установљена је нова награда, „Баш та личност“ која ће се надаље додељивати појединцу који својим радом и залагањем доприноси промоцији Бајине Баште и региона, а ове године то признање припало је Ненаду Марићу.
bf (2)
ФОТО: Башта фест

Свако ко коментарише Башта фест обавезно се дотакне „децентрализације културе“ и помене изузетност позиционирања оваквог догађаја далеко од метрополисне вреве. Бајина Башта на тај начин добија улогу уточишта за уметност, а њена сврховитост очитава се у расту и све већем броју заинтересованих учесника и посетилаца. Осим тога, Башта фест сав је у знаку спонтаности и за учеснике испуњен дневним садржајима који подразумевају упознавање околине, као и међусобно зближавање и креативну интеракцију. Сви који су упитани да наведу шта је то што ову манифестацију разликује од других дешавања сличног типа, поменули су управо тај моменат зближавања који је учесницима омогућен у растерећеној атмосфери и прелепом амбијенту (што се може видети на видео снимцима који се налазе у архиви официјалне странице Башта феста). Да је спонтаност битна компонента фестивала, може се приметити када се светла утуле, а филмови испровоцирају гледаоце. У биоскопу бисмо се вероватно контролисали, али овде, док пијемо своје пиће и посматрамо врхове борова како се њишу иза платна, осећамо да без устручавања можемо наглас да одреагујемо. На публику првовечерњег дела утисак су оставили коментари мушкарца који је из публике викао на главног лика из филма „Херострат“, говорећи му како да поступи, а на представљању чланова филмске екипе се испоставило да је то био Дејан Чанчаревић, глумац који је протагониста у поменутом филму.

Такмичарски програм Башта феста траје три вечери у току којих су посетиоци у могућности да погледају око 25 филмова из земаља широм света, што је само двадесетина у односу на број снимака који пристигне на одабир[3]. Занимљива ствар се дешава када за време филма домаће продукције читамо превод на енглеском који тече упоредо са одвијањем радње. Колико само емоција стане у једну необичну псовку или погрду, која ће у преводу на енглески звучати сасвим испразно, као и друге сличног карактера а које се преводе исто, стандардно. И онда схватимо колико је наш језик невероватан и бременит непреводивим изразима. У таквим ситуацијама обавезно се сетим маестралног Станислава Винавера који је са огромном пажњом преводио и прилагођавао стране писце, попут Раблеа или Твена, и који је, примера ради, реченицу „So you don’t say?“ превео као „Та немојте каз’ти?“.

bf (3)
ФОТО: Башта фест

Башта фест омогућава филмовима кратког метра да једном годишње, барем три дана, буду доминанта око које ће се ломити утисци и мишљења публике и жирија. Сам по себи, овај формат је скрајнут, а не би требало, јер може да буде ефектнији од дугометражног. Исто као што новела може бити у односу на роман. Велико интересовање публике изазвали су управо филмови са невероватним заокретима попут „Милиона“ Алекса Родрига и „Цвијећа“ Јудите Гамулин. Када се став који посматрач постепено гради како време у филму одмиче на крају потпуно изневерава и доводи у питање, гледалац доживљава ерупцију изненађења. Велики број филмова који представљају резултат овогодишње селекције, својеврсне су парадигме времена у којем живимо. То су филмови са минимално изговореног, филмови који симболизују отуђивање. Психолошка позадина престаје да буде позадина већ прелази у први план, коју прати крупни кадар лица протагонисте који схвата да је сам. Дијалога има, да се послужимо ковачевићевским језиком, „депресивно мало“.

Башта фест се не завршава филмским пројекцијама у парку „Борићи“. Након  програма следе обавезни музички перформанси на плажи Рача украј Дрине, који су нека врста полигона за ослобађање кумулисане енергије. За три године, Бајинобаштани су угостили мноштво диџејева, и групе Ничим Изазван, Darkwood Dub, Irie FM, Канда Коџа и Небојша, ВИС Лимунада итд. Ипак, традиционално одржавање Чола вечери представља највећи ужитак, и трећу годину заредом је најпосећеније. Заједничким проводом публика сачињена од филмаџија и посетилаца фестивала показује како се може певати „лепо као Здравко Чолић“, чиме се још једном потцртава значај неконвенционалности овог фестивала.

bf (4)
ФОТО: Башта фест

Лепо је посматрати Башта фест како расте. Оно што је настало као замисао двоје пријатеља заљубљеника у седму уметност и природу, добило је крила ангажовањем великог броја људи који су препознали лепоту идеје. Битна чињеница је да је свака помоћ заправо волонтерске природе и да овај фестивал живи од спонозора, дакако, али и од људи који без новчане надокнаде, из године у годину, желе да допринесу постојању и опстајању Башта феста. Управо због тога овај „интернационални фестивал кратког играног филма“ има могућност да се шири и да, поред традиционалних дешавања, уведе и нове пригоде. Ове године установљене су две нове награде, постављена изложба „Галерије Прозор“ и одржан је „Меморијални програм“ посвећен недавно преминулим великанима српске глумачке сцене. Сваке вечери пре почетка такмичарског дела приказивани су филмови у част Драгану Николићу („Млад и здрав као ружа“), Велимиру Бати Живојиновићу („Валтер брани Сарајево“), Милораду Мандићу Манди[4] („Лепа села лепо горе“) и Маринку Маџгаљу („Црни Груја и камен мудрости“). На овај начин симболично је одата пошта нашим врхунским глумцима.

У говору приликом доделе награде за најбољу женску улогу у филму „Торба“, Весна Тривалић је рекла: „Надам се да ће Башта фест одувек и заувек бити расадник врло важних уметничких остварења“. 

Такође је, као и многи други, оснивачима и организаторима поручила да чувају овај фестивал. А очување је важно, јер је овако нешто ретко, а самим тим и драгоцено. Бајина Башта, мала варошица на обали Дрине, једном годишње у трајању четири јулска дана, постаје оаза: за младе ствараоце обећавајући им афирмацију, за поклонике филма обећавајући им уживање и забаву, за организаторе… Њима иде обећање да се труд исплати и да нису усамљени у својим замислима и маштањима, јер препун парк сваке вечери потврђује да уметност живи, и да кратки филм напокон добија место које му припада. На платну међу звездама.

[1] http://www.bastafest.com/basta-tim/

[2] 2014. то је била „Тмина“ Луке Бурсаћа, 2015. „Ничије дете“ Вука Ршумовића, а 2016. „Влажност“ Николе Љуце.

[3] Овогодишња селекција поверена је редитељима Огњену Главонићу и Луки Бурсаћу.

[4] Манда је био почасни гост првог Башта феста.

Ауторка: Маријана Јелисавчић

Scroll To Top