Најлепша је ујутру
кад ми се на срцу буди
кад стидљиво провири
кроз прозор своје душе
бљесне иза завесе
трачак зеленог сунца
па се опет скрије
за сивим облаком
у њеном оку
Узалуд је после
по вас дан тамо тражим
(Она се плаши да будна сања
лепоту ока замрачи страхом
загради мисли и осећања
жариште духа затрпа прахом)
У лов полазим у ноћи
да сачиним замку
Успаванку јој певам
миловањем пишем
пољупцима сликам
и вајам загрљајима
док се сва не умори
и не усни
а на мах
и ја за њом
И зачас
већ се будим
Будилницу јој певам
миловањем пишем
пољупцима сликам
и вајам загрљајима
само да ухватим
један последњи
неспретно заостали
зелени трачак
бежећег сна
у њеном оку…
Аутор: Бранислав Чурчов
Razbuđujuće i sladunjavo. Dopada mi se jer se iza naizgled lakim izrazima sačinjenih stihova krije duboko zelenilo koje je potrebno onome koji voli, kao što nam je potrebno zelenilo prirode i vazduh koji izvire iz nje.