„Надувам се лепка на Спомењаку, после три сата не знам да изађем из вазе!“¹⁾

                                                                                 – Виктор Бауер

Иако сам се мали милион пута сусретао са negative space((Можда сам управо зато у тој negative space синтагми прво препознао место где под огромним знацима навода „живим“, односно само „хабитуирам по навици“, дипломама поричем себе и – с времена на време – „мислим да, дакле, постојим“. Бити, или не бити?! Continue reading NEGATIVE SPACE →